Skup - podsticaj za reforme i rešavanje problema
BERLIN - Učesnici današnje konferencije o Zapadnom Balkanu u Berlinu složili su se da je skup podsticaj da se u naredne četiri godine sve zemlje zajedno potrude da ostvare konkretne korake u reformama, rešavanju bilateralnih poblema i procesu međusobnog pomirenja.
Kako se navodi u zaključcima sa skupa, svi učesnici dele i nameru jačanja regionalne ekonomske saradnje i postavljanja temelja za održivi rast.
"Zajedno smo odlučili da se u naredne četiri godine godišnje sastajemo kako bi primenili danas dogovorene agende i pospešimo je daljim konkretnim projektima", rečeno je po završetku konferencije.
U zaključcima se konstatuje da je region pokazao ogroman stepen razvoja u odnosu na stanje od pre petnaest godina, a vesti o uspostavljanju stabilnosti, izgradnji dobrosusedskih odnosa i modernizaciji država, društva i ekonomije zamenile su vesti o ratovima, progonima i razaranjima. Evropska unija je odlučna u tome da ovu situaciju podrži, a sve države Zapadnog Balkana svoju budućnost vide u EU.
Nemačka vlada je posebno podvukla svoju podršku evropskoj perspektivi zemalja zapadnog Balkana, koje će sve imati mogućnost da budu primljene u Uniju kada ispune potrebne uslove. Zvaničan Berlin naglašava da je svestan sopstvene odgovornosti za izgradnju budućnosti zemalja regiona i najavljuje da će nastaviti da ih odlučno podržava na tom putu.
Svi učesnici su naglasili da su svesni da je neophodno da međusobne probleme što pre reše. U zaključcima je posebno ukazano da su predsednik Vlade Srbije i premijer samoproglašene države Kosova potvrdili odlučnost da dalje podstaknu proces normalizacije odnosa. Takođe je ukazano da treba rešiti spor Makedonije i Grčke oko imena ove bivše jugoslovenske republike, te su obe strane pozvane na kompromis.
"Svugde tamo gde dobar uticaj regionalnih suseda može doprineti savladavanju unutrašnjih političkih izazova, on treba biti iskorišćen. To posebno važi za oživljavanje reformskog procesa u Bosni i Hercegovini", ističe se u zaključcima.
Zemlje zapadnog Balkana su jedinstvene i u daljem jačanju saradnje, pri čemu posebna važna uloga pripada regionalnim organizacijama kao Savet za regionalnu saradnju. Ta regionalna saradnja, kako stoji u zaključcima, treba da obuhvati i civilno-društveni nivo, a države učesnice su izrazile želju da prošire prekograničnu razmenu pre svega mladih gerenacija.
U zaključcima se pominje i problem organizovanog kriminala i ukazuje da predstavlja za sve zemlje regiona veliki problem, koji može da se reši samo jačanjem instrumenata pravne države. Takođe je ukazano da u pluralističkim demokratijama i opozicija mora da svoju ulogu u parlamentarnom poretku. Isto tako i političko aktivno civilno društvo može na konstruktivan način da doprinese jačanju demokratskog društva i time podrži priližavanje zemalja EU.
Ekonomski razvoj i rast standarda stanovnika mogući su samo kroz otvorena tržišta i strane investicije, a posebno za mala i srednja preduzeća je odlučujuća pozitivna investiciona klima. Pravna sigurnost i politika nulte tolerancije prema korupciji su u tome centralne, a države učesnice žele saradnju agencija za investicije i razmenu iskustva sa nemačkom institucijom.
Navodi se da države zapadnog Balkana treba da povećaju svoje napore u smanjenju trgovinskog deficita, a nemačka privreda će, kako je najavljeno, podržati jačanje izvozne snage regiona pokretanjem inicijative potrošača za zapadni Balkan na proleće iduće godine.
Zemlje zapadnog Balkana su stava da bi energetska i saobraćajna zajednica u regionu, kroz poboljšanje logističkih veza regiona ka evropskim tržištima sa najvećom tražnjom imalo pozitivne impulse po razvoj privrede, a isto važi i za izgradnju informacione i kimunikacione strukture.
Države učesnice dele stav da je za smanjenje nezaposlenosti mladih neophodno akademsko i radno obrazovanje na osnovu potreba. Nemačka je spremna da sprovede dodatne mere kako bi države regiona podržala u što efikasnije mogućem korišćenju evropskih sredstava za približavanje EU iz IPA fonda.
