Скуп - подстицај за реформе и решавање проблема

Како се наводи у закључцима са скупа, сви учесници деле и намеру јачања регионалне економске сарадње и постављања темеља за одрживи раст.

"Заједно смо одлучили да се у наредне четири године годишње састајемо како би применили данас договорене агенде и поспешимо је даљим конкретним пројектима", речено је по завршетку конференције.

У закључцима се констатује да је регион показао огроман степен развоја у односу на стање од пре петнаест година, а вести о успостављању стабилности, изградњи добросуседских односа и модернизацији држава, друштва и економије замениле су вести о ратовима, прогонима и разарањима. Европска унија је одлучна у томе да ову ситуацију подржи, а све државе Западног Балкана своју будућност виде у ЕУ.

Немачка влада је посебно подвукла своју подршку европској перспективи земаља западног Балкана, које ће све имати могућност да буду примљене у Унију када испуне потребне услове. Званичан Берлин наглашава да је свестан сопствене одговорности за изградњу будућности земаља региона и најављује да ће наставити да их одлучно подржава на том путу.

Сви учесници су нагласили да су свесни да је неопходно да међусобне проблеме што пре реше. У закључцима је посебно указано да су председник Владе Србије и премијер самопроглашене државе Косова потврдили одлучност да даље подстакну процес нормализације односа. Такође је указано да треба решити спор Македоније и Грчке око имена ове бивше југословенске републике, те су обе стране позване на компромис.

"Свугде тамо где добар утицај регионалних суседа може допринети савладавању унутрашњих политичких изазова, он треба бити искоришћен. То посебно важи за оживљавање реформског процеса у Босни и Херцеговини", истиче се у закључцима.

Земље западног Балкана су јединствене и у даљем јачању сарадње, при чему посебна важна улога припада регионалним организацијама као Савет за регионалну сарадњу. Та регионална сарадња, како стоји у закључцима, треба да обухвати и цивилно-друштвени ниво, а државе учеснице су изразиле жељу да прошире прекограничну размену пре свега младих геренација.

У закључцима се помиње и проблем организованог криминала и указује да представља за све земље региона велики проблем, који може да се реши само јачањем инструмената правне државе. Такође је указано да у плуралистичким демократијама и опозиција мора да своју улогу у парламентарном поретку. Исто тако и политичко активно цивилно друштво може на конструктиван начин да допринесе јачању демократског друштва и тиме подржи прилижавање земаља ЕУ.

Економски развој и раст стандарда становника могући су само кроз отворена тржишта и стране инвестиције, а посебно за мала и средња предузећа је одлучујућа позитивна инвестициона клима. Правна сигурност и политика нулте толеранције према корупцији су у томе централне, а државе учеснице желе сарадњу агенција за инвестиције и размену искуства са немачком институцијом.

Наводи се да државе западног Балкана треба да повећају своје напоре у смањењу трговинског дефицита, а немачка привреда ће, како је најављено, подржати јачање извозне снаге региона покретањем иницијативе потрошача за западни Балкан на пролеће идуће године.

Земље западног Балкана су става да би енергетска и саобраћајна заједница у региону, кроз побољшање логистичких веза региона ка европским тржиштима са највећом тражњом имало позитивне импулсе по развој привреде, а исто важи и за изградњу информационе и кимуникационе структуре.

Државе учеснице деле став да је за смањење незапослености младих неопходно академско и радно образовање на основу потреба. Немачка је спремна да спроведе додатне мере како би државе региона подржала у што ефикасније могућем коришћењу европских средстава за приближавање ЕУ из ИПА фонда.