Slonovi sisari koji se najduže brinu o svojim bebama

Slonovi u majčinom stomaku provode čitave dve godine i kada se rodepočinju da se hrane majčinim mlekom. Mladunče je iz tog razloga vezano za majku i sve vreme ne samo da od nje dobija kvalitetnu hranu, već ga ona podučava i svemu što će mu biti neophodno u slonovskoj zajednici. Slonče, na primer, dobija važne podatke o tome kako da pronađe mesta sa vodom i hranom.

Mali slon raste veoma brzo. On pri rođenju teži otprilike 120 kilograma, a sa šest godina - jednu tonu, koliko teži odrasli dvorogi nosorog.

U to vreme, međutim, mladi slon sa ishrane majčinim mlekom prelazi na ishranu biljem. On otprilike jednako raste sve do svoje 15. godine. Mužjaci rapidno rastu sve do 20. godine, pa su znatno krupniji od ženki. Ove životinje mogu da dožive čak 70 godina. Međutim, većina slonova ne doživi ni 15 godina, a razlog tome su bolesti, zveri i lovokradice.

Zanimljivo

Slonova surla je dovoljno osetljiva da ubere samo jednu travku, a dovoljno snažna da otkine granu sa drveta. Surlu takođe koriste za pijenje vode. U nju mogu usisati do 14 litara vode, koju zatim prebace u usta. Pored toga, koriste je i za kupanje, ili za špricanje blata po sebi, koje služi kao odlična zaštita od sučevih zraka.

Sa masom tek nešto većom od od 5 kg, mozak slona je veći od bilo koje druge kopnene životinje. Slonovima se pripisuje širok izbor ponašanja povezanih sa inteligencijom, uključujući i ponašanje povezano sa tugom, stvaranjem muzike, umetnosti, altruizam, igranje, alati, saosećanje i samosvest.

Nedavna otkrića su pokazala da slonovi mogu da komuniciraju na velikim udaljenostima stvarajući sub-sonični zvuk (tutnjavu) koja može putovati brže kroz zemlju nego kroz zrak. Ostali slonovi primaju poruke kroz osetljivu kožu na nogama. Smatra se da upravo tako potencijalni prijatelji i društvene grupe komuniciraju.