SPONA IZMEĐU RUSIJE I ZAPADA: Da li je Srbija na dobrom putu?!
Nastavljanje procesa pristupanja EU, ali i nezavisna spoljna politika i razvijanje što boljih odnosa sa Rusijom. Vlada Srbije i predsednik tvrde da je to trajna spoljnopolitička orjentacija Srbije.
Rusofili, prave ali i lažne patriote, vrište da je to izdaja. Oni zahtevaju prekid pridruživanja EU i srljanje prema Rusiji. Iako uopšte nema nagoveštaja da bi Moskva želela da joj se Beograd baš baci u zagrljaj. Jedni zagovornici okretanja leđa Zapadu bi pristupanje Srbije ODKB-u, drugi bi još čvršći vojni savez sa Rusijom, treći bi da ostanemo ruska zagranična republika.
Evropejci bi da budemo slepi poslušnici, potrčko Brisela i Vašingtona. Kud oni okom mi skokom. Oni bi sutra uveli sankcije Rusiji. A prekosutra, ako treba, i Srbiji.
NISTE DOBILI POZIV ZA GLASANJE: Ipak možete da glasate, a evo i kako! (VIDEO)
Sami sebi. A ako se ovi iz EU sete da nas nekad prime u članstvo dobro je, ako ne prime opet je dobro. Samo da nismo sa Rusijom. Naravno, podrazumeva se, Srbija bi pristupila NATO paktu. Vojnom savezu koji deseti deo njene teritorije de fakto već 16 godina drži pod okupacijom.
Ne zna se koji bi od ova dva puta bio gori i opasniji po budućnost Srbije.
Uvođenjem sankcija Rusiji Srbija bi okrenula leđa istorijskom prijatelju. Jesmo se sa Rusima svađali zbog ostavljanja Karađorđa i njegovih ustanika na cedilu nakon potpisivanja Bukureškog mira 1812.godine, zbog Sanstefanskog mirovnog sporazuma 1878.godine, zbog pružanja utočišta stotinama hiljada Rusa koji su pobegli od boljševičkog terora posle Oktobarske revolucije i zbog Inforbiroa 1948.godine, ali Rusi nam nikad nisu otimali teritoriju, nisu nas ubijali. Na drugoj strani vage su ogromne zasluge ruske diplomatije za oslobađanje Srbije od Turaka, odluka cara Romanova da Rusija zbog Srbije uđe u Prvi svetski rat (što ga je koštalo gubitka krune i 20 miliona života) i pomoć Crvene armije u oslobađanju Srbije od nemačkog nacizma i hrvatskog ustašluka 1944.godine.
Uvođenjem sankcija Rusiji Srbija bi rizikovala pogoršanje ekonomskih odnosa sa jednim od svojih najvažnijih trgovinskih partnera, gubljenje velikih carinskih povlastica i moguću ekonomsku štetu od nekoliko stotina miliona dolara na godišnjem nivou.
SRBIJA OBELEŽAVA DAN VOJSKE: Izvedena počasna paljba sa Kalemegdana! (FOTO)
Bez ruskog prijateljstva Srbija bi sigurno bila izložena većim pritiscima (ne samo političkim) „prijatelja“ i neprijatelja iz komšiluka i sa Zapada. Kad je Rusija jaka i Srbija je bezbednija.
U trenutku kad su sve zemlje Balkanskog poluostrva članice EU i NATO, ili srljaju da to postanu, kvariti odnose sa Briselom i Vašingtonom bila bi neodgovorna avantura.
Čije posledice nije moguće sagledati. U ekonomskom i svakom drugom smislu Srbija je već 200 godina okrenuta Zapadu. Devedeset devet odsto od četiri miliona Srba koji žive i rade u inostranstvu živi zapadno od Srbije. Tri četvrtine ekonomske razmene Srbije sa inostranstvom otpadaju na trgovinu sa Zapadom. Tehnika koju koristimo, od najobičnijih kućnih aparata, preko automobila koje vozimo, do većine industrijskih mašina proizvedena je na Zapadu.
Da li će će Srbija nekada postati član EU i da li će EU za pet ili deset godina, kad Srbija ispuni kriterijume i “kriterijume“, uopšte postojati i u kojoj formi, otom potom. Ali, dok se ne vidi šta se iza brda valja, bilo bi neodgovorno ne iskoristiti priliku da se iz evropskih predpristupnih fondova uzmu stotine miliona evra predviđene za tu svrhu. Da se guslanjem o pristupanju Evropskoj uniji i izgradnjom uređene države privuče što više zapadnih investicija.
DANAS GLASA DIJASPORA: Ove godine 2.200 glasača više
Još bi neodgovornije bilo preveliko vojno približavanje Rusiji, a posebno pretvaranje Srbije u nekakvu rusku vojnu bazu. Posebno u situaciji kad su Rumunija i Bugarska u NATO, a Ukrajina u ratu sa Rusijom. Ukoliko bi postala ruski „Bondstil“ u Evropi, a u slučaju većeg vojnog konflikta Zapada sa Rusijom, Srbija bi prva stradala.
Samo je pitanje da li više od avijacije i raketa NATO pakta ili od svojih prvih komšija. Treba li objašnjavati ulogu Šiptara, muslimana, Hrvata, pa i Mađara i Bugara, u dva svetska rata, kao i u ratovima na razvalinama SFRJ pre dvadeset i pet godina. Ili to sa koliko bi žara Albanci požurili prema Nišu, Hrvati prema Zemunu, muslimani prema Baljaluci...
Podsećam da smo mala država, sa sedam miliona stanovnika, ekonomski slaba, sa skromnim vojnim resursima. Posebno u tehničkom smislu.
One koji računaju na „10.000 ruskih tenkova sa Urala i Kavkaza“, koji samo čekaju naredbu pa da krenu u juriš prema Beogradu, podsećam da je do Urala i Kavkaza 3.000 kilometara, da bi u slučaju sveopšteg rata Rusija imala stotinu prečih stvari od Srbije (pogledati s kim sve Rusija graniči), da je u Drugom svetskom ratu Rusima do Beograda trebalo tri godine, da je u međuvremenu poklano milion Srba, da su Rusija i Srbija u poslednjem velikom svetskom ratu na svojoj strani imale SAD, Englesku i Francusku, a da bi ih u slučaju novog rata imale protiv sebe itd.
Pametnom dovoljno da razume zašto nije mudro igrati samo na rusku vojnu kartu i zašto je mudro što Srbija pokušava da sebi na Zapadu obezbedi bar nekog ko će je podržati i zaštititi. Bilo da je u pitanju sukob sa Hrvatskom oko prolaska izbeglica sa Bliskog istoka i oko nastavka pregovora sa EU danas, ili daleko bilo, vojni sukob sutra.
Zahvaljujući dobrim odnosima sa Rusijom, izbegnuto je da bude usvojena zločinačka britanska rezolucija o Srebrenici, kojom bi na obraz Srba, koji su uz Jevreje narod nad kojim je počinjen najveći genocid u istoriji Evrope, bio utsnut pečat genocidnog naroda.
Zahvaljujući dobrim odnosima sa Zapadom Srbija je izašla kao pobednik iz prošlogodišnjeg graničnog sukoba sa Hrvatskom oko kretanja izbeglica sa Bliskog istoka ka Zapadnoj Evropi. A da nije bilo tako vrlo lako je moglo da se dogodi da Srbija bude ono što je Grčka – poslednja evropska stanica za desetine ili stotine hiljada Arapa.
U jednom od svojih dela Ivan Cankar opisuje scenu kad brižna majka ispraća sina u veliki grad, pa ga savetuje kako da se čuva od opasnosti koje vrebaju u velikom i nepoznatom svetu. Da parafraziram: Nemoj sine da ideš ulicom, može da te udari automobil. Ali nemoj da ideš ni previše blizu zgrada, može crep sa krova ili nešto drugo da ti padne na glavu. Idi onako, onako....
Srbija u svojoj spoljnoj politici „I EU, i Rusija“ ide upravo „onako, onako....“. I tako treba i da nastavi. Dog god to bude moguće.
