СПОНА ИЗМЕЂУ РУСИЈЕ И ЗАПАДА: Да ли је Србија на добром путу?!

Русофили, праве али и лажне патриоте, вриште да је то издаја. Они захтевају прекид придруживања ЕУ и срљање према Русији. Иако уопште нема наговештаја да би Москва желела да јој се Београд баш баци у загрљај. Једни заговорници окретања леђа Западу би приступање Србије ОДКБ-у, други би још чвршћи војни савез са Русијом, трећи би да останемо руска загранична република.

Европејци би да будемо слепи послушници, потрчко Брисела и Вашингтона. Куд они оком ми скоком. Они би сутра увели санкције Русији. А прекосутра, ако треба, и Србији.

НИСТЕ ДОБИЛИ ПОЗИВ ЗА ГЛАСАЊЕ: Ипак можете да гласате, а ево и како! (ВИДЕО)

Сами себи. А ако се ови из ЕУ сете да нас некад приме у чланство добро је, ако не приме опет је добро. Само да нисмо са Русијом. Наравно, подразумева се, Србија би приступила НАТО пакту. Војном савезу који десети део њене територије де факто већ 16 година држи под окупацијом.

Не зна се који би од ова два пута био гори и опаснији по будућност Србије.

Увођењем санкција Русији Србија би окренула леђа историјском пријатељу. Јесмо се са Русима свађали због остављања Карађорђа и његових устаника на цедилу након потписивања Букурешког мира 1812.године, због Санстефанског мировног споразума 1878.године, због пружања уточишта стотинама хиљада Руса који су побегли од бољшевичког терора после Октобарске револуције и због Инфорбироа 1948.године, али Руси нам никад нису отимали територију, нису нас убијали. На другој страни ваге су огромне заслуге руске дипломатије за ослобађање Србије од Турака, одлука цара Романова да Русија због Србије уђе у Први светски рат (што га је коштало губитка круне и 20 милиона живота) и помоћ Црвене армије у ослобађању Србије од немачког нацизма и хрватског усташлука 1944.године.

Увођењем санкција Русији Србија би ризиковала погоршање економских односа са једним од својих најважнијих трговинских партнера, губљење великих царинских повластица и могућу економску штету од неколико стотина милиона долара на годишњем нивоу.

СРБИЈА ОБЕЛЕЖАВА ДАН ВОЈСКЕ: Изведена почасна паљба са Калемегдана! (ФОТО)

Без руског пријатељства Србија би сигурно била изложена већим притисцима (не само политичким) „пријатеља“ и непријатеља из комшилука и са Запада. Кад је Русија јака и Србија је безбеднија.

У тренутку кад су све земље Балканског полуострва чланице ЕУ и НАТО, или срљају да то постану, кварити односе са Бриселом и Вашингтоном била би неодговорна авантура.

Чије последице није могуће сагледати. У економском и сваком другом смислу Србија је већ 200 година окренута Западу. Деведесет девет одсто од четири милиона Срба који живе и раде у иностранству живи западно од Србије. Три четвртине економске размене Србије са иностранством отпадају на трговину са Западом. Техника коју користимо, од најобичнијих кућних апарата, преко аутомобила које возимо, до већине индустријских машина произведена је на Западу.

Да ли ће ће Србија некада постати члан ЕУ и да ли ће ЕУ за пет или десет година, кад Србија испуни критеријуме и “критеријуме“, уопште постојати и у којој форми, отом потом. Али, док се не види шта се иза брда ваља, било би неодговорно не искористити прилику да се из европских предприступних фондова узму стотине милиона евра предвиђене за ту сврху. Да се гуслањем о приступању Европској унији и изградњом уређене државе привуче што више западних инвестиција.

ДАНАС ГЛАСА ДИЈАСПОРА: Ове године 2.200 гласача више

Још би неодговорније било превелико војно приближавање Русији, а посебно претварање Србије у некакву руску војну базу. Посебно у ситуацији кад су Румунија и Бугарска у НАТО, а Украјина у рату са Русијом. Уколико би постала руски „Бондстил“ у Европи, а у случају већег војног конфликта Запада са Русијом, Србија би прва страдала.

Само је питање да ли више од авијације и ракета НАТО пакта или од својих првих комшија. Треба ли објашњавати улогу Шиптара, муслимана, Хрвата, па и Мађара и Бугара, у два светска рата, као и у ратовима на развалинама СФРЈ пре двадесет и пет година. Или то са колико би жара Албанци пожурили према Нишу, Хрвати према Земуну, муслимани према Баљалуци...

Подсећам да смо мала држава, са седам милиона становника, економски слаба, са скромним војним ресурсима. Посебно у техничком смислу.

Оне који рачунају на „10.000 руских тенкова са Урала и Кавказа“, који само чекају наредбу па да крену у јуриш према Београду, подсећам да је до Урала и Кавказа 3.000 километара, да би у случају свеопштег рата Русија имала стотину пречих ствари од Србије (погледати с ким све Русија граничи), да је у Другом светском рату Русима до Београда требало три године, да је у међувремену поклано милион Срба, да су Русија и Србија у последњем великом светском рату на својој страни имале САД, Енглеску и Француску, а да би их у случају новог рата имале против себе итд.

НИКОЛИЋ НА ПОТПИСИВАЊУ ПАРИСКОГ СПОРАЗУМА: Земљу да деци оставимо какву смо је наследили од предака

Паметном довољно да разуме зашто није мудро играти само на руску војну карту и зашто је мудро што Србија покушава да себи на Западу обезбеди бар неког ко ће је подржати и заштитити. Било да је у питању сукоб са Хрватском око проласка избеглица са Блиског истока и око наставка преговора са ЕУ данас, или далеко било, војни сукоб сутра.

Захваљујући добрим односима са Русијом, избегнуто је да буде усвојена злочиначка британска резолуција о Сребреници, којом би на образ Срба, који су уз Јевреје народ над којим је почињен највећи геноцид у историји Европе, био утснут печат геноцидног народа.

Захваљујући добрим односима са Западом Србија је изашла као победник из прошлогодишњег граничног сукоба са Хрватском око кретања избеглица са Блиског истока ка Западној Европи. А да није било тако врло лако је могло да се догоди да Србија буде оно што је Грчка – последња европска станица за десетине или стотине хиљада Арапа.

У једном од својих дела Иван Цанкар описује сцену кад брижна мајка испраћа сина у велики град, па га саветује како да се чува од опасности које вребају у великом и непознатом свету. Да парафразирам: Немој сине да идеш улицом, може да те удари аутомобил. Али немој да идеш ни превише близу зграда, може цреп са крова или нешто друго да ти падне на главу. Иди онако, онако....

Србија у својој спољној политици „И ЕУ, и Русија“ иде управо „онако, онако....“. И тако треба и да настави. Дог год то буде могуће.