"Занемела сам, нисам имала снаге ни сузу да пустим" Милена је видела вест о несрећи на Ади Хуји и помислила како је срећа што њена деца нису била тамо, а онда је сазнала најгоре

"Остала сам без Немање пре 10 година, јер су били млади, неопрезни, жељни живота и мислили да ништа не може да им се деси, а десило им се - нема их више. Често помислим како би изгледао, чиме би се бавио... Десет година је прошло као трен", ово су потресне речи Милене Антић, мајке ватерполисте Немање Антића (18), који је погинуо у језивој саобраћајној несрећи пре десет година, 22. новембра 2014. када је "BMW" у ком је био са пријатељима слетео у Дунав код Аде Хује у Београду. Поред Немање, настрадали су и Анастасија Стајић (16) и Милош Јанковић (20) који је био у гепеку аутомобила.

Весела дружина кобне вечери кренула је у провод, али је, нажалост, доживела несрећу која, када се и данас помене, леди крв у жилама.

- Немања је тог дана био напољу скоро цео дан. Дошао је увече, истуширао се и рекао ми да иде да се види са девојком. Било је то око 21.30 часова, тада сам га последњи пут и видела. Сећам се да сам помислила: "Види ово моје дете, отишао, а није ме ни пољубио" - каже Милена и скупља снагу да се присети свих сцена које су тада уследиле.

- Пробудила сам се у неко доба и видела да га још нема. Била сам узнемирена. Звала сам га, није се јављао. Мислила сам где ли је, када ће доћи кући? Звала сам и другог сина, он ме је смиривао, рекао је: "Мама, доћи ће ако ти је рекао. Отишао је са девојком, па се негде задржао". Већ је свануло, а од њега није било ни трага ни гласа - каже она.

Забринута мајка ока није склопила те вечери, а како каже потом је устала из кревета, укључила телевизор и гледала јутарњи програм.

- Видела сам вест о несрећи на Ади Хуји, то су биле ударне вести. Трагедија, то сам помислила када сам видела то извештавање и рекла себи: "Хвала ти Боже, моја деце не иду тамо", мислећи на тај део града и у тај кафић код обале - каже Милена и наставља:

Немањини пријатељи мајци саопштили да га више нема

- Немање и даље нема. Била сам јако узнемирена, а онда су дошли његови пријатељи и отац једног од њих како би ми саопштили да мог детета више нема - каже потресена мајка.

Тренутак када је свет стао, када се све срушило, доживела је тада Милена Антић на својој кожи.

- Занемела сам. Ја једноставно нисам имала снаге ни сузу да пустим, ни да вичем, вриштим. Само сам занемела. Била сам у потпуном стању шока. Нисам могла да реагујем - каже мајка која се сама годинама борила за своје синове, након породичне трагедије коју су доживели - губитак оца, односно супруга.

Касније је на вестима видела да су међу страдалима и иницијале њеног сина, а после је објављена и његова фотографија. Од тог тренутка, како каже, сви је зову и долазе да изјаве саучешће.

Немањин брат лупао главом о зид

- Бол коју сам тада осетила, осећам и сада, с годинама се ништа не ублажава. То ће тако бити док сам жива. Моменат када сам схватила да морам да будем јака и да наставим са животом и упркос трагедији која нас је задесила, јесте када је мој старији син сазнао за несрећу. Лупао је главом од зид, тада сам себи рекла: "Милена, мораш да живиш имаш дете, потребна си му! Нема кукања, плакања, требаш му." То је био преломни тренутак за мене - каже ова храбра мајка и додаје:

- Нисам могла себи да допустим да му приредим да остане и без мене. Био је тинејџер када је остао без оца, није било лако. Затим смо остали без Немање... Све су то нека животна искушења, али сам одлучила да се борим.

"BMW" смрти те вечери, подсетимо, возио је Немањин друг Душан Јовановић, тада стар 19 година, под дејством алкохола и без возачке дозволе. Виши суд у Београду осудио је Јовановића на осам година затвора, након признања "да је попио 20 ракија пре несреће". Апелациони суд у Београду 2015. смањио је окривљеном казну за годину дана, а Милена Антић додаје да се није придружила кривичном гоњењу возача.

- Тај младић свакако носи свој крст цео живот. Сећам се да га је Немања тих дана пре несреће често помињао. Дружили су се - каже она и додаје:

- Они су су се проводили, пили су сви. Сели су са њим у ауто иако су знали да је и он попио. Нису размишљали да нешто може да им се деси, а десило се - нема их више због њихове луде младости.

Порука и опомена младима

Како нам је потом објаснила Милена Антић, трагедија код Аде Хује те 2014. године не треба да се заборави.

- Несрећа у којој је настрадао мој син са пријатељима, свима треба да буде опомена. Велика опомена да више размишљају у тим годинама, да не возе пијани, брзо, да буду прибрани и да размишљају о последицама које могу да се десе - каже она у једном даху и додаје:

- Треба да се ради на превенцији у саобраћају. Страшно је колико нам младих гине. Бројка је застрашујућа сваке године број жртава је све већи. Ово што смо ми доживели пре десет година нека им буде опомена, наше деце више нема и њих више нико не може да врати.

Немањина мама Милена Антић, навела је да се његови пријатељи и даље сете свог друга који их чува са неба.

- Немања је много волео друштво. Сећам се да сам га једном критиковала и упитала га када ће се смирити, а он ми је на то рекао: "Мама, ти не знаш колико ја волим моје другове." Верујте, они њега и сада после десет година нису заборавили, стално зову, питају да ли нешто треба, да не причам о годишњици, то никад не заборављају - каже она и осмехне се јер се сетила једне сцене која јој је остала урезана:

- Зове ме Немањин друг и каже "да је морао међу првима да ме зове, како би ми се похвалио да је сада дипломирани правник". Толико колико имају осећаја та деца. Неки од њих су се и оженили и имају породице.

Како нам је потом додала, Немања је био навијач Партизана, а његови пријатељи често развуку транспарент и фотографије са његовим именом и ликом. Тако је било и на прошлој утакмици када су написали: "10 година твоје име трибином одзвања. Врачар памти име Антић Дамбо Немања!"

Извор: Србија Данас/Курир