SRBI HRLE DA RADE I ŽIVE U OVOJ ZEMLJI, ali ih tamo čeka jedno neprijatno iznenađenje
Iznenađenje za sve koji odu tamo.
Finska je nekada bila najprosperitetnija zemlja u Evropskoj uniji dok je nije zadesila ekonomska kriza. Takođe, nekada je kompanija Nokija bila jedna od najjačih i doprinosila je dobroj ekonomiji. Međutim, u današnje vreme, Finska se nalazi odmah iza Grčke.
Finska praktično nema ništa zajedničko sa zemljama sunčanog juga Evrope. Ipak, u četvrtoj godini recesije, nekada napredna i bogata najsevernija članica EU pridružila se Grčkoj na samom dnu ekonomske tabele.
SRBIN IZ NEMAČKE ZAPOŠLJAVA RADNIKE: Plata do 5.000 evra, a jedini uslov je da ste iz BIVŠE JUGE
– Naša ekonomija zaostaje za prosekom u Evropi, odnosno evrozoni. Nismo uspeli da nastavimo proces razvoja, nismo sproveli neophodne reforme i stanje u Finskoj postaje sve gore, dok se u drugim evropskim zemljama, koje su prošle kroz krizu, poboljšava – navodi ekonomista Aki Kangašarju iz Nordea Bank, piše Aldžazira.
Hari Vaarala proizvodi pivo. Deo je generacije preduzetnika koji su osnovali startup kompanije, a nekada su radili za propalog giganta Nokiju.
NA 500 km OD BEOGRADA: Fali im na hiljade radnika, početna plata preko 2.000 evra, smeštaj i hrana
– Rekao bih da smo nekada bili previše fokusirani na Nokiju. Sada imamo nekoliko manjih kompanija, cenjenih firmi koje su otvorile kancelarije ovde, u Ouluu – rekao je Vaarala.
Kad propada velika kompanija
– Priča o propasti Nokije prilično je jednostavna. Nekada je bila najveći svetski proizvođač mobilnih telefona. Zapošljavala je 24.000 radnika u Finskoj, vredela više od 320 milijardi dolara i činila značajan deo državne ekonomije. A onda je došao Epl i Ajfon. Nokija nije uspela da prati trendove i polako je propadala. Ostali su samo delovi, koji se bave infrastrukturom mrežnih sistema – javlja reporter Al Džazire, Džonah Hul.
DANIJELA JE NAŠLA POSAO U FRANKFURTU: Nije vam dovoljna diploma i nije onako kako svi pričaju!
Došli su mračni dani i za još jedan bitan sektor, industriju papira. Između ostalog, propada zbog jeftine radne snage u drugim zemljama, a domaće javne kuhinje u gradu imaju sve više korisnika. Bolje nije ni u glavnom gradu Helsinkiju. Pre deset godina banka hrane pomagala je 200 ljudi dnevno. Sada hiljade dolaze dva puta sedmično, pothlađeni i gladni.
