SRBIJA I UKRAJINSKA KRIZA: ''Srbija mora da balansira da bi opstala''
BEOGRAD – Na okruglom stolu u organizaciji Centra za razvoj međunarodne saradnje razmatrana je poprilično široka tema ''Ukrajinska kriza: EU, Rusija, Srbija'', na osnovu koje su učesnici nastojali da odrede trenutnu poziciju Srbije u ovom komplikovanom spoljnopoltičkom problemu i šta joj je dalje činiti. Počasni gost diskusije bio je Aleksandar Čepurin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji.
Opšti zaključak panela je da se Srbije danas ponovo nalazi u veoma komplikovanoj poziciji između Istoka i Zapada, upravo zbog njenih stavova prema ukrajinskoj krizi, Rusiji i EU, ali i da treba da istraje u svom ''balansiranom'' pristupu i održava dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom.
''Srbija mora da balansira da bi opstala'', smatra Dragomir Anđelković, izvršni direktor Centra za razvoj međunarodne saradnje. Kada se uzme u obzir da Srbija preuzima predsedavanje OEBS-om, kojim će biti na čelu pregovore oko Ukrajine, srpski stav mora težiti onome ''što je moguće, a da bude približno našim željama'', smatra dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje. Slaže sa da Srbija treba nastaviti da ide ka Evropskoj uniji, ali i da održava najbolje odnose sa Rusijom.
Anđelković dodaje da živimo u ''geopolitičkoj džungli'', ali i da sledi svojevrsna ''geopolitička tranzicija'' nakon koje će svet biti drugačiji. Taj proces će možda trajati više desetina godina, ali će iz njega izaći svet u kojem se međunarodno pravo strogo poštuje.
Predsednik Foruma za odgovornu politiku Branko Radun je ocenio da su u ukrajinskoj krizi najviše
izgubili Evropljani koji su ''praktično naterani'' na sankcije. To za posledicu ima tešnje povezivanje Rusije sa Kinom.
Radun dodaje da Srbiji značaj raste, upravo zbog njene balansirane politike prema Zapadu i Istoku zbog čega može postati ''most komunikacije'' između Evrope i Rusije.
Jovan Palalić, direktor za međunarodne odnose Centra za razvoj međunarodne saradnje, smatra da je za krizu u Ukrajini kriv NATO koji teži ispunjenu starog plana, a to je širenje NATO pakta što više prema istoku. Dodaje da je NATO zauzeo stranu u građanskom sukobu u Ukrajini, kojoj čak šalje i oružje, zbog čega se ne može posmatrati kao neutralni igrač.
Da je kriza u Ukrajini nagoveštaj novog doba u međunarodnim odnosima, smatra Predrag Nikolić, predsednik Centra za stratešku saradnju iz Republike Srpske. On je ukrajinsku krizu okarakterisao kao geopolitički događaj poput pada Berlinskog zida. ''Kao što je pad Berlinskog zida nagovestio dolazak unipolarnosti sveta, tako kriza u Ukrajini nagoveštava dolazak multipolarnog sveta, u kojem glavni akteri tek treba da se dogovore''.
Počasno mesto i uvodnu izjavu na panelu imao je ruski ambasador Aleksandar Čepurin
Odnosi Rusije i Srbije se razvijaju u dobrom pravcu, ocenio je ruski ambasador koji je posebno istakao da je poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji bila uspešna, a da se u petak očekuje i dolazak ruskog patrijarha Kirila, koji će u Beogradu otvoriti spomenik ruskom caru Nikolaju II Romanovu.
Kada je reč o odnosima između Rusije i Ukrajine, smatra da su danas veoma kontradiktorni. Za to krivi događaja na Majdanu. Dodaje da je Ukrajina veoma važna za Rusija, jer su za Ruse Ukrajinci ''najbliža braća''.
Ukrajina je ušla u veoma težak period nakon raspada SSSR. U Savezu je bila jedan od najbogatijih republika. Međutim, nakon izlaska iz Saveza, jača uticaj tajkuna u Ukrajini, koji su ubrzo izneli sav novac iz zemlje. I tek pošto je zemlje dovedena do osiromašenja, javila se ''iznenadna'' želja za evropskim integracijama, ''kao da će sve odjednom biti divno kada postanete član''.
''Ono što sam primetio jeste da je težnja ka EU karakteristična samo za zemlje bivšeg SSSR, koje su imale najtežu situaciju nakon razlaza'', zaključuje Čepurin. ''Druge, privredno uspešne države bivšeg SSSR nisu imale te ideje''.
''Ukrajina je posebno pitanje za Rusiju''.
''Kada je reč o rešenju ukrajinske krize, neophodno je započeti dijalog unutar ukrajinske države jer samo unutar države i treba tražiti rešenje''. Čepurin je naglasila da je Rusija o tome govorila i na početku krize kao i da nije bilo potrebno godinu dana rata i na hiljade mrtvih da bi pojedinci ovo shvatili.
Dogovor u Minsku je stoga najvažniji dokument za dalje rešavanje ovog pitanja. ''Ispunjavanje dogovora iz Minska je ključna korak napred u rešavanju ukrajinske krize.''
Inkluzivni dijalog dve strane o mnogim važnim pitanjima, poput manjina, ljudskih prava i ruskog jezika, treba da rešavaju Ukrajinci sami u Kijevu, Donjecku i Lugansku. ''Jedno od najvažnijih pitanje jeste pitanje ratnih zločina'', dodaje ambasador Čepurin.
''Minsk je put kojim trebamo ići'', ponavlja Čepurin, ali je isto tako svestan da dogovor uveliko krše obe strane. ''Prekid vatre se ne poštuje ni na jednoj ni na drugoj strani'', napominje Čepurin, i zato je važno sprovesti ''razdvajanje snaga što smo mi i predlagali''.
Ambasador Čepurin je završio svoje izlaganje stavom da je potrebno ''pronaći format dijaloga'' između Kijeva, s jedne strane, i Donjeck i Luganska, s druge strane. I što je najvažnije, ''sila se ne sme više koristiti kao metoda za rešavanje ovih pitanja'', smatra Čepurin.
Na pitanje naše redakcije ''Da li je neka vrsta Dejtona za Ukrajinu možda najrealnije kompromisno rešenje, kojim bi sve strane bile ujedno zadovoljne i nezadovoljne?'', učesnici panela su se složili da je jedno takvo rešenje neminovno, imajući u vidu težak položaj proruske manjine u Ukrajini, čija su se prava odmah našla na udaru nakon državnog udara u Kijevu što je ubrzo i dovelo do izbijanja ukrajinske krize. Ukrajina je izrazito heterogena zemlja i rešenje za takvu zemlju je ''samo Dejton i izrazita decentralizacija''.
Pogledajte još:
- I DALJE POMAŽU: Rusija šalje sedmi konvoj humanitarne pomoći u Ukrajinu
- SIGURNI: ''Ukrajina bi mogla bez ruskog gasa!''
- TURCI DOSLEDNI: Nećemo uvesti sankcije Rusiji
