СРБИЈА И УКРАЈИНСКА КРИЗА: ''Srbija мора да балансира да би опстала''

Општи закључак панела је да се Србије данас поново налази у веома компликованој позицији између Истока и Запада, управо због њених ставова према украјинској кризи, Русији и ЕУ, али и да треба да истраје у свом ''балансираном'' приступу и одржава добре односе и са Истоком и са Западом.

''Србија мора да балансира да би опстала'', сматра Драгомир Анђелковић, извршни директор Центра за развој међународне сарадње. Када се узме у обзир да Србија преузима председавање ОЕБС-ом, којим ће бити на челу преговоре око Украјине, српски став мора тежити ономе ''што је могуће, а да буде приближно нашим жељама'', сматра др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње. Слаже са да Србија треба наставити да иде ка Европској унији, али и да одржава најбоље односе са Русијом.

Анђелковић додаје да живимо у ''геополитичкој џунгли'', али и да следи својеврсна ''геополитичка транзиција'' након које ће свет бити другачији. Тај процес ће можда трајати више десетина година, али ће из њега изаћи свет у којем се међународно право строго поштује.

Председник Форума за одговорну политику Бранко Радун је оценио да су у украјинској кризи највише

изгубили Европљани који су ''практично натерани'' на санкције. То за последицу има тешње повезивање Русије са Кином.

Радун додаје да Србији значај расте, управо због њене балансиране политике према Западу и Истоку због чега може постати ''мост комуникације'' између Европе и Русије.

Јован Палалић, директор за међународне односе Центра за развој међународне сарадње, сматра да је за кризу у Украјини крив НАТО који тежи испуњену старог плана, а то је ширење НАТО пакта што више према истоку. Додаје да је НАТО заузео страну у грађанском сукобу у Украјини, којој чак шаље и оружје, због чега се не може посматрати као неутрални играч.

Да је криза у Украјини наговештај новог доба у међународним односима, сматра Предраг Николић, председник Центра за стратешку сарадњу из Републике Српске. Он је украјинску кризу окарактерисао као геополитички догађај попут пада Берлинског зида. ''Као што је пад Берлинског зида наговестио долазак униполарности света, тако криза у Украјини наговештава долазак мултиполарног света, у којем главни актери тек треба да се договоре''.

Почасно место и уводну изјаву на панелу имао је руски амбасадор Александар Чепурин

Односи Русије и Србије се развијају у добром правцу, оценио је руски амбасадор који је посебно истакао да је посета руског председника Владимира Путина Србији била успешна, а да се у петак очекује и долазак руског патријарха Кирила, који ће у Београду отворити споменик руском цару Николају II Романову.

Када је реч о односима између Русије и Украјине, сматра да су данас веома контрадикторни. За то криви догађаја на Мајдану. Додаје да је Украјина веома важна за Русија, јер су за Русе Украјинци ''најближа браћа''.

Украјина је ушла у веома тежак период након распада СССР. У Савезу је била један од најбогатијих република. Међутим, након изласка из Савеза, јача утицај тајкуна у Украјини, који су убрзо изнели сав новац из земље. И тек пошто је земље доведена до осиромашења, јавила се ''изненадна'' жеља за европским интеграцијама, ''као да ће све одједном бити дивно када постанете члан''.

''Оно што сам приметио јесте да је тежња ка ЕУ карактеристична само за земље бившег СССР, које су имале најтежу ситуацију након разлаза'', закључује Чепурин. ''Друге, привредно успешне државе бившег СССР нису имале те идеје''.

''Украјина је посебно питање за Русију''.

''Када је реч о решењу украјинске кризе, неопходно је започети дијалог унутар украјинске државе јер само унутар државе и треба тражити решење''. Чепурин је нагласила да је Русија о томе говорила и на почетку кризе као и да није било потребно годину дана рата и на хиљаде мртвих да би појединци ово схватили.

Договор у Минску је стога најважнији документ за даље решавање овог питања. ''Испуњавање договора из Минска је кључна корак напред у решавању украјинске кризе.''

Инклузивни дијалог две стране о многим важним питањима, попут мањина, људских права и руског језика, треба да решавају Украјинци сами у Кијеву, Доњецку и Луганску. ''Једно од најважнијих питање јесте питање ратних злочина'', додаје амбасадор Чепурин.

''Минск је пут којим требамо ићи'', понавља Чепурин, али је исто тако свестан да договор увелико крше обе стране. ''Прекид ватре се не поштује ни на једној ни на другој страни'', напомиње Чепурин, и зато је важно спровести ''раздвајање снага што смо ми и предлагали''.

Амбасадор Чепурин је завршио своје излагање ставом да је потребно ''пронаћи формат дијалога'' између Кијева, с једне стране, и Доњецк и Луганска, с друге стране. И што је најважније, ''сила се не сме више користити као метода за решавање ових питања'', сматра Чепурин.

На питање наше редакције ''Да ли је нека врста Дејтона за Украјину можда најреалније компромисно решење, којим би све стране биле уједно задовољне и незадовољне?'', учесници панела су се сложили да је једно такво решење неминовно, имајући у виду тежак положај проруске мањине у Украјини, чија су се права одмах нашла на удару након државног удара у Кијеву што је убрзо и довело до избијања украјинске кризе. Украјина је изразито хетерогена земља и решење за такву земљу је ''само Дејтон и изразита децентрализација''.

Погледајте још:

- И ДАЉЕ ПОМАЖУ: Русија шаље седми конвој хуманитарне помоћи у Украјину

- СИГУРНИ: ''Украјина би могла без руског гаса!''

- ТУРЦИ ДОСЛЕДНИ: Нећемо увести санкције Русији