SRBIJA PAMTI KREM MLADOSTI: Slava 1300 kaplara
Jedan od 1300 kaplara ostala je odrednica koju su do kraja života isticali i kojom su se ponosili. Sve ostalo u njihovim ispunjenim biografijama, za njih je bilo manje vredno.
Krajem avgusta 1914. godine, šest godišta srpske omladine, srednjoškolaca i studenata, pozvano je u Skoplje na odsluženje vojnog roka. Bilo ih je oko 1.300 a kako su sa Drine stizale nepovoljne vesti, obuka im je potrajala svega dva meseca. Komadant bataljona, pukovnik Dušan Glišić 15. novembra 1914. godine, potresnim glasom saopštio je naređenje Vrhovne komande, proizveo ih je u čin kaplara i hitno uputio na front. Šest četa Skopskog đačkog bataljona, kasnije poznatog kao bataljon 1300 kaplara, ispraćeno je sa cvećem i suzama. Devojke se nisu libile i delile su prave tople poljupce, kojima će mnogima biti poslednji. Ali mladi kaplati odlučno su pevali: "Što bi dike ode u vojnike, što bi škarta, osta da se karta."
"Naše uniforme su bile stare turske bluze i čakšire, isprobijane kuršumima sa tragovima oporne krvi, koje smo sami krpili. Cokule nismo imali, već smo bili u sopstvenim cipelama, kakve je ko imao, jedino smo imali nove vojničke šinjele i šajkače," svedočio je Miladin Pećinar, jedan od 1.300 kaplara, kasnije akademik, ugledni profesor i veliki graditelj vodovoda i hidrocentrala.
U rat je krenuo sa 20, kao student druge godine Građevinskog fakulteta u Beogradu, na svoju krsnu slavu Đurđic. Sa saborcima je stigao u Gornji Milanovac, gde ih je dočekao prestolonaslednik Aleksandar i nakon govora podelio im dosta cigareta.
"Uvek sam se ponosio našim bataljonom," dedine su reči. Doživeo je duboku starost, umro je u 81. godini i do kraja je ostao skroman. Učestvovao je u borbama i kada je bio oboleo od žutice, tri puta je mogao da izgubi život, bio je teško ranjen 1916. godine, prošao je albansku golgotu, a od proleća 1917. godine, određen je da radi na organizaciji invalidskog logora u Mikri kod Soluna. Kasnije je po naredbi otišao u Rim da nastavi studije, kaže Zorana Pećinar Ćirjanić, jedna od pet unuka koje čuvaju uspomenu na slavnog ratnika, doživotnog predsednika Društva srpskih ratnika i inicijatora da se na Rajcu kaplarima podigne spomenik.
Da bi se podigao moral napaćenom narodu i vojsci, đački bataljon je i poslat na front. Ravnodušno su ih stariji vojnici prihvatili, ponavljali Što su vas poslali da uzalud izginete, ali su đaci vrlo brzo pokazali šta mogu.
Ušli su u istoriju kao legenda. Stali su pod zastavu otadžbine kada je ona to od njih tražila. Odazvali su se pozivu i rame uz rame stali i sinovi seljaka, zanatlija, kao i deca ministara, oficira, profesora, sveštenika.., kaže pukovnik u penziji Ljubomir Marković, predsednik Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine, prenosi Blic.
A u luci Guvija na Krfu, Miladin Pećinar se obavezao da prikupi i popiše sve saborce bataljona 1.300 kaplara. Nije mu bilo lako, zabeležio je Stanislav Vinaver, jedan od kaplara iz slavnog bataljona. Trećina ih je pala na Kolubari, mnogi zauvek ostali u albanskim bespućima, mnogi ispod potopljenih lađa na putu prema ostrvu spasa.
Pročitajte i:
Dan kada je srpski orao dobio krila (FOTO)
PRIČA KOJA JE DIRNULA SVET: Zbog ovoga su Nemci i Britanci na 90 minuta prekinuli rat! (VIDEO)
