Srbija se davi u 300.000 tona opasnog otpada
BEOGRAD - Iza ograda preduzeća u restrukturiranju i u stečaju nalazi se, prema procenama, oko 300.000 tona opasnog otpada, kaže Siniša Mitrović, savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije.
Prema njegovim rečima, ovaj istorijski otpad je evidentiran, utvrđeno je u kakvom je stanju i sada treba naći sredstva za njegovo uklanjanje, delom u zemlji, delom u inostranstvu.
Kod čišćenja kompanija poput kruševačke Župe, EI Niš, Zorke iz Šapca i Prve iskre iz Bariča od zaliha opasnog otpada "osnovni je preduslov da se za njih zainteresuju strani investitori i , naravno, da konačno počne rešavanje ovog problema, koji se gomila godinama i koga se setimo samo u slučaju havarija", rekao je Mitrović za list "Danas".
"Svemu ovome treba dodati i opasni otpad uskladišten po kućama - od elektronskih i električnih uređaja, preko baterija do lekova kojima je istekao rok upotrebe. Računa se da se na srpskom tržištu godišnje plasira i do 80.000 tona električnih i elektronskih uređaja. Znači, otprilike ista količina više nije u upotrebi i predstavlja otpad", dodaje se u tekstu.
Mitrović ističe da je pitanje opasnog otpada - pitanje nacionalne bezbednosti, i da država mora da pronađe najbolji model za njegovo zbrinjavanje.
"Za sada u Srbiji postoji samo jedna deponija opasnog otpada, u smederevskoj Železari, dok recimo Mađarska ima čak 46 spalionica koje su u privatnom vlasništvu", navodi Mitrović i dodaje da bi uređenje Centra za fizičko-hemijski tretman smanjilo troškove našim fabrikama, jer je izvoz skup.
On procenjuje da Srbija godišnje "sahrani" 50 miliona evra u deponije time što neadekvatno skladišti otpad koji može da se reciklira ili iskoristi kao energent.
Pogledajte još:
- Plastični otpad ubije 1,5 miliona životinja u okeanima
- OD RAJA DO PAKLA: Maldivi pod đubretom!
