Србија се дави у 300.000 тона опасног отпада
БЕОГРАД - Иза ограда предузећа у реструктурирању и у стечају налази се, према проценама, око 300.000 тона опасног отпада, каже Синиша Митровић, саветник у Одбору за животну средину и одрживи развој Привредне коморе Србије.
Према његовим речима, овај историјски отпад је евидентиран, утврђено је у каквом је стању и сада треба наћи средства за његово уклањање, делом у земљи, делом у иностранству.
Код чишћења компанија попут крушевачке Жупе, ЕИ Ниш, Зорке из Шапца и Прве искре из Барича од залиха опасног отпада "основни је предуслов да се за њих заинтересују страни инвеститори и , наравно, да коначно почне решавање овог проблема, који се гомила годинама и кога се сетимо само у случају хаварија", рекао је Митровић за лист "Данас".
"Свему овоме треба додати и опасни отпад ускладиштен по кућама - од електронских и електричних уређаја, преко батерија до лекова којима је истекао рок употребе. Рачуна се да се на српском тржишту годишње пласира и до 80.000 тона електричних и електронских уређаја. Значи, отприлике иста количина више није у употреби и представља отпад", додаје се у тексту.
Митровић истиче да је питање опасног отпада - питање националне безбедности, и да држава мора да пронађе најбољи модел за његово збрињавање.
"За сада у Србији постоји само једна депонија опасног отпада, у смедеревској Железари, док рецимо Мађарска има чак 46 спалионица које су у приватном власништву", наводи Митровић и додаје да би уређење Центра за физичко-хемијски третман смањило трошкове нашим фабрикама, јер је извоз скуп.
Он процењује да Србија годишње "сахрани" 50 милиона евра у депоније тиме што неадекватно складишти отпад који може да се рециклира или искористи као енергент.
Погледајте још:
- Пластични отпад убије 1,5 милиона животиња у океанима
- ОД РАЈА ДО ПАКЛА: Малдиви под ђубретом!
