SRBIJA U EU - gde idemo i dokle smo stigli?
Veoma je važno da svaki građanin dobro razume vezu između EU i kvaliteta našeg života. Šta u ekonomsko-socijalnom smislu za Srbiju znači evropska alternativa?
Najveći deo stanovništva proteklih godina živi lošije nego 1990. godine kada smo prvi put bili na pragu EU. Tada smo po kvalitetu života bili toliko ispred ostalih socijalističkih zemalja i one su nas tretirale kao Zapad.
U međuvremenu su sve te zemlje krenule u tranziciju sa osloncem na, i uz pomoć EU, da bi pre nas postale članice EU. Srbija je u jednom trenutku odustala od integracije u EU. Za posledicu imamo to da danas velika većina građana u Srbiji živi gore od Čeha, Mađara ili Slovaka. Čak lošije i od Bugara i Rumuna.
Cena odlaganja evro-integracija
Tokom 90-tih godina Srbija nije dobro koristila svoje ekonomske mogućnosti. Zato se pojavila velika razlika između onoga što je moglo ekonomski da se uradi i onoga što je stvarno urađeno. To je dovelo do velikog pada standarda za većinu građana. Skoro potpuno je uništena srednja klasa. Broj siromašnih je porastao. Srbija je nazadovala. Zato je došlo do niskih plata, niskih penzija, katastrofalne situacije u bolnicama, školama, gradskom saobraćaju, čak i u snabdevanju strujom. Devizna štednja građana je prosto zbrisana. Sve je to cena odlaganja integracije u EU koju su građani već platili.
U Srbiji i dalje ima puno problema. Ali problemi su počeli da se rešavaju. Rešavaće se i brže i bolje, kada je napokon nastavljena normalna ekonomska putanja razvoja, započeta pre 13 godina.
U oktobru 2000. godine Srbija je napravila prve korake kako bi okončala političku i ekonomsku izolaciju zemlje i krenula putem evropskih integracija, kojim je pošla cela srednja i istočna Evropa i susedi Srbije na zapadnom Balkanu.
Od 2001. godine, pa sve do 2012., kada je Srbija napokon dobila status kandidata za članstvo u EU, dakle za 11 godina, malo toga je uspešno urađeno da se ispuni ovaj cilj.
Od svega obećanog, postoje samo tri važna događaja koja su izdejstvovana u smeru pridruživanju EU. Naime, u decembru 2009. godine je stupila na snagu vizna liberalizacija, koja je omogućila građanima Srbije da putuju u okviru šengenskog prostora bez viza, a nakon toga je predat i zahtev Srbije za prijem u članstvo u EU. U februaru 2010. stupio je na snagu Prelazni sporazum o trgovinskim pitanjima, a u junu je doneta odluka o odmrzavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, čime je Srbija vraćena na put ka članstvu u EU. Ipak, do zvanične kandidature naše zemlje je došlo tek dve godine kasnije, na Đurđevdan, 6. maja 2012. godine.
U poslednje dve godine odnosi između EU i Srbije su intenzivirani i kao posledica tog razvoja integracioni proces je ubrzan.
U ovom trenutku takođe postoji jasnija perspektiva za otvaranje dijaloga o Kosovu nakon što je podržan angažman EU27 na pokretanju procesa razgovora između Prištine i Beograda kao rezultat rezolucije Generalne skupštine UN iz septembra 2010.
Krajem oktobra prošle godine Savet ministara EU je zatražio od Komisije da počne da priprema svoje mišljenje o kandidaturi Srbije. Samo nekoliko dana nakon objavljivanja prilično pozitivnog godišnjeg izveštaja o napretku Srbije, komesar File je doputovao u Beograd da predsedniku Vlade Srbije uruči upitnik sa preko 2.500 pitanja o spremnosti Srbije da postane član EU kojim su obuhvaćene sve oblasti.
Ovaj poslednji korak ukazuje na to da prelazimo na novu značajnu fazu u odnosima između EU i Srbije – pripremanje mišljenja: radi se o proceni toga da li zemlja ispunjava kriterijume za članstvo i da li je spremna za početak pregovora o pristupanju.
Ključno pitanje za građane Srbije?
Ključno ekonomsko pitanje za građane Srbije danas je: da li ćemo nastaviti da se ubrzano razvijamo, povećavajući nacionalni dohodak, a time i zarade, zaposlenost, penzije i kvalitet života. I stručnjaci i političari se slažu da nema prosperiteta bez značajnih novih investicija i rasta izvoza.
Zašto želimo u EU?
Bez ulaska u EU, Srbija bi postala manje zanimljiva i pouzdana zemlja za investitore, ne samo iz EU, već i iz drugih zemalja. A evo i zašto:
- EU može da nam ukine povlašćen izvoz i ponovo uvede carine. To bitno utiče na investicione odluke. Naše tržište je malo i investitori iz EU i izvan Eu računaju na izvoz iz Srbije upravo na tržište EU.
- Neuspešnim procesom integracija u EU smanjuje se predvidivost i usklađenost zakonskog i institucionalnog okvira za investicije
- Makroekonomska stabilnost je daleko manje izvesna bez tehničke i finansijske podrške EU
- Predpristupne fondove EU ne mogu da koriste ni Srbija ni brojni investitori koji su takve fondove koristili u drugim zemljama i očekuju ih i u Srbiji.
- Poskupeli bi izvori za finansiranje investicija jer bi se povećao kreditni i investicioni rizik.
Ovi razlozi bi nužno doveli do smanjenja priliva stranih investicija.
Ima li Srbija drugih mogućnosti razvoja?
Naravno da ima, ali je samo pitanje da li su te mogućnosti zaista i bolje za našu zemlju. Kao alternativa se nudi oslanjanje na Rusiju, Kinu, Indiju i prijatelje u svetu. Ne postoji realan ekonomski osnov za razvijanje ovakve strategije. Naš ukupan izvoz u Rusiju, Kinu, Indiju i sve ostale prijateljske zemlje Azije, Afrike i Centralne Amerike nije zanemarljiv, ali je izvoz u zemlje EU mnogo veći. Zapravo, izvoz iz svih ovih zemalja je duplo manji od godišnjeg izvoza samo u Italiju.
Osim Rusije, nijedna od ovih zemalja nam ne nudi povlašćene trgovinske odnose, zbog čega sa Rusijom negujemo prijateljsko-partnerske odnose.
Odnosi sa Kinom bi mogli da se bitno promene, nakon zvanične posete srpskog premijera Aleksandra Vučića ovoj zemlji, koja je planirana već 10. septembra ove godine.
Ipak, iako su odnosi sa ovim zemljama neki od mnogih strateških ciljeva Vlade da ubrza ekonomski razvoj Srbije, evropski put je jedan od ključnih faktora za privredni, ekonomski i društveni rast Srbije.
Ugledanje na Švajcarsku i Norvešku kao uspešne zemlje koje nisu u EU sasvim je nerealno. Te dve zemlje imaju visoko uređene ekonomske, privredne i političke sisteme, i ogromne resurse, ni nalik našima. Drugo, obe zemlje su sa EU vezane brojnim ugovorima i sporazumima, mada nisu članice. Situacije jednostavno nisu uporedive.
Naime, 58 odsto izvoza se obavlja ka zemljama EU, oko 30 odsto u zemljama CEFTA sporazuma (Island, Norveška, Švajcarska, Lihtenštajn), od sedam do 10 odsto u Rusku Federaciju, a ostatak izvoza se realizuje ka drugim zemljama.
Integracijom u EU budućnost Srbije je jasna i predvidiva. Za građane Srbije integracija u EU je najpovoljnija razvojna varijanta.
Evropska unija ima najveći BDP u celom svetu, veći i od Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega ova unija predstavlja najveće tržište na svetu.
Kako investicije direktno utiču na standard građana?
Investicije direktno utiču na društveni bruto proizvod države, tako što se sa povećanjem radne snage povećava i društveni proizvod po stanovniku države, a raste i potrošnja domaćinstava. Ovo je osnova za lančanu reakciju kojom se dalje povećava i prosečna zarada, prosečna penzija jer se povećava broj radnih mesta.
Dalji tok evro-integracija
Nakon odluke evropskih lidera na sastanku u Briselu, da pregovori sa Srbijom o pristupanju Evropskoj uniji počnu najkasnije u januaru, SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) stupa na snagu, a PTS (Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima) biva stavljen van snage. Prvog septembra prošle godine EU završava proces ratifikacije SSP, a 21. januara 2014. je u Briselu održana prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou.
Izbori i proces formiranja vlade koji su u proteklih nekoliko meseci obeležili unutrašnjopolitičku situaciju u Srbiji nisu uticali na efikasnost pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, koji se u tom periodu odvijao bez zastoja.
Srbija je, naime, otpočela analitički pregled usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u velikom broju pregovaračkih poglavlja, a održavanjem eksplanatornih i bilateralnih skrininga taj proces je okončan za većinu poglavlja. Predviđeno je da celokupan proces bude završen početkom proleća 2015. godine.
