СРБИЈА У ЕУ - где идемо и докле смо стигли?

Највећи део становништва протеклих година живи лошије него 1990. године када смо први пут били на прагу ЕУ. Тада смо по квалитету живота били толико испред осталих социјалистичких земаља и оне су нас третирале као Запад.

У међувремену су све те земље кренуле у транзицију са ослонцем на, и уз помоћ ЕУ, да би пре нас постале чланице ЕУ. Србија је у једном тренутку одустала од интеграције у ЕУ. За последицу имамо то да данас велика већина грађана у Србији живи горе од Чеха, Мађара или Словака. Чак лошије и од Бугара и Румуна.

Цена одлагања евро-интеграција

Током 90-тих година Србија није добро користила своје економске могућности. Зато се појавила велика разлика између онога што је могло економски да се уради и онога што је стварно урађено. То је довело до великог пада стандарда за већину грађана. Скоро потпуно је уништена средња класа. Број сиромашних је порастао. Србија је назадовала. Зато је дошло до ниских плата, ниских пензија, катастрофалне ситуације у болницама, школама, градском саобраћају, чак и у снабдевању струјом. Девизна штедња грађана је просто збрисана. Све је то цена одлагања интеграције у ЕУ коју су грађани већ платили.

У Србији и даље има пуно проблема. Али проблеми су почели да се решавају. Решаваће се и брже и боље, када је напокон настављена нормална економска путања развоја, започета пре 13 година.

У октобру 2000. године Србија је направила прве кораке како би окончала политичку и економску изолацију земље и кренула путем европских интеграција, којим је пошла цела средња и источна Европа и суседи Србије на западном Балкану.

Од свега обећаног, постоје само три важна догађаја која су издејствована у смеру придруживању ЕУ. Наиме, у децембру 2009. године је ступила на снагу визна либерализација, која је омогућила грађанима Србије да путују у оквиру шенгенског простора без виза, а након тога је предат и захтев Србије за пријем у чланство у ЕУ.  У фебруару 2010. ступио је на снагу Прелазни споразум о трговинским питањима, а у јуну је донета одлука о одмрзавању Споразума о стабилизацији и придруживању, чиме је Србија враћена на пут ка чланству у ЕУ. Ипак, до званичне кандидатуре наше земље је дошло тек две године касније, на Ђурђевдан, 6. маја 2012. године.

У последње две године односи између ЕУ и Србије су интензивирани и као последица тог развоја интеграциони процес је убрзан.

У овом тренутку такође постоји јаснија перспектива за отварање дијалога о Косову након што је подржан ангажман ЕУ27 на покретању процеса разговора између Приштине и Београда као резултат резолуције Генералне скупштине УН из септембра 2010.

Крајем октобра прошле године Савет министара ЕУ је затражио од Комисије да почне да припрема своје мишљење о кандидатури Србије. Само неколико дана након објављивања прилично позитивног годишњег извештаја о напретку Србије, комесар Филе је допутовао у Београд да председнику Владе Србије уручи упитник са преко 2.500 питања о спремности Србије да постане члан ЕУ којим су обухваћене све области.

Кључно питање за грађане Србије?

Кључно економско питање за грађане Србије данас је: да ли ћемо наставити да се убрзано развијамо, повећавајући национални доходак, а тиме и зараде, запосленост, пензије и квалитет живота. И стручњаци и политичари се слажу да нема просперитета без значајних нових инвестиција и раста извоза.

Зашто желимо у ЕУ?

Без уласка у ЕУ, Србија би постала мање занимљива и поуздана земља за инвеститоре, не само из ЕУ, већ и из других земаља. А ево и зашто:

• ЕУ може да нам укине повлашћен извоз и поново уведе царине. То битно утиче на инвестиционе одлуке. Наше тржиште је мало и инвеститори из ЕУ и изван Еу рачунају на извоз из Србије управо на тржиште ЕУ.
• Неуспешним процесом интеграција у ЕУ смањује се предвидивост и усклађеност законског и институционалног оквира за инвестиције
• Макроекономска стабилност је далеко мање извесна без техничке и финансијске подршке ЕУ
• Предприступне фондове ЕУ не могу да користе ни Србија ни бројни инвеститори који су такве фондове користили у другим земљама и очекују их и у Србији.
• Поскупели би извори за финансирање инвестиција јер би се повећао кредитни и инвестициони ризик.

Ови разлози би нужно довели до смањења прилива страних инвестиција.

Има ли Србија других могућности развоја?

Наравно да има, али је само питање да ли су те могућности заиста и боље за нашу земљу. Као алтернатива се нуди ослањање на Русију, Кину, Индију и пријатеље у свету. Не постоји реалан економски основ за развијање овакве стратегије. Наш укупан извоз у Русију, Кину, Индију и све остале пријатељске земље Азије, Африке и Централне Америке није занемарљив, али је извоз у земље ЕУ много већи. Заправо, извоз из свих ових земаља је дупло мањи од годишњег извоза само у Италију.

Осим Русије, ниједна од ових земаља нам не нуди повлашћене трговинске односе, због чега са Русијом негујемо пријатељско-партнерске односе.

Ипак, иако су односи са овим земљама неки од многих стратешких циљева Владе да убрза економски развој Србије, европски пут је један од кључних фактора за привредни, економски и друштвени раст Србије.

Угледање на Швајцарску и Норвешку као успешне земље које нису у ЕУ сасвим је нереално. Те две земље имају високо уређене економске, привредне и политичке системе, и огромне ресурсе, ни налик нашима. Друго, обе земље су са ЕУ везане бројним уговорима и споразумима, мада нису чланице. Ситуације једноставно нису упоредиве.

Наиме, 58 одсто извоза се обавља ка земљама ЕУ, око 30 одсто у земљама ЦЕФТА споразума (Исланд, Норвешка, Швајцарска, Лихтенштајн), од седам до 10 одсто у Руску Федерацију, а остатак извоза се реализује ка другим земљама.

Интеграцијом у ЕУ будућност Србије је јасна и предвидива. За грађане Србије интеграција у ЕУ је најповољнија развојна варијанта.

Како инвестиције директно утичу на стандард грађана?

Даљи ток евро-интеграција

Након одлуке европских лидера на састанку у Бриселу, да преговори са Србијом о приступању Европској унији почну најкасније у јануару, ССП (Споразум о стабилизацији и придруживању) ступа на снагу, а ПТС (Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима) бива стављен ван снаге. Првог септембра прошле године ЕУ завршава процес ратификације ССП, а 21. јануара 2014. је у Бриселу одржана прва међувладина конференција између Србије и ЕУ, чиме је означен почетак приступних преговора на политичком нивоу.

Србија је, наиме, отпочела аналитички преглед усклађености са правним тековинама ЕУ у великом броју преговарачких поглавља, а одржавањем експланаторних и билатералних скрининга тај процес је окончан за већину поглавља. Предвиђено је да целокупан процес буде завршен почетком пролећа 2015. године.

Пут до чланства у ЕУ је пун станица које Србија са мање или више муке савладава, а најважније је да Влада Србије, у име грађана, чини максималне напоре да покаже вољу и снагу државе да наставе овај пут до самог краја, са политиком мира и дијалога, толеранције, али и чврсте намере да обезбеди бољу будућност за своје грађане и да ужива углед какав својим поступцима и ставовима заслужује.