SRBIN U LIBIJI OTET GREŠKOM? Kidnaperi ga pustili kad su shvatili da nije NEMAC?
Miroslav Tomić (36) iz Brasine kod Malog Zvornika greškom je otet u subotu na jugoistoku Libije!
Otmičari su ga pustili čim su shvatili da je on Srbin, a ne nemački inženjer za kog su hteli da traže milionski otkup!
Tomić je, naime, zaposlen kao varilac i šef projekta u nemačkoj firmi „Feroštal“, koja ga je angažovala da radi na bušotinama širom Libije. U subotu dok je obilazio naftne bušotine na jugoistoku zemlje, libijska banda je zaustavila njegov automobil na putu Sarir-Mesla, 120 kilometara od granice sa Egiptom. Izveden je iz auta i odveden u nepoznatom pravcu.
„Feroštal“ je odmah obavestio sve vojne i bezbednosne organe u Libiji, kao i nemačku ambasadu i Tomićevu porodicu.
Pošto u ovom delu Libije nema ratnih dejstava i nema džihadista iz IS, očekivalo se da je Tomić otet zbog otkupa.
Izbacili ga na putu
Međutim, otmičari u naredna dva dana nisu kontaktirali ni porodicu ni „Feroštal, a onda je juče stigla vest da je Tomić oslobođen ubrzo po otmici.
Izvori iz MUP, upućen u ovaj slučaj, kaže da je Tomić osobođen praktično zato što je Srbin.
Photo of Miroslav Tomic #Serbia'n (#Srbija) worker abducted in #Libya by local gunmen He worked for Ferostal company pic.twitter.com/F47CRMGuvM— Global Defence (@WoDSerbia) April 26, 2016
- Otmičari su se ponadali da su oteli nekog nemačkog rukovodioca, nadajući se da će moći da iznude ogroman otkup.
Međutim, kad su ispitali i identifikovali Tomića, shvatili su da od para nema ništa i pustili ga.
Još nisu poznati detalji, ali prema prvim informacijama, bukvalno su ga izbacili na putu i ostavili da se snađe do prebivališta u Libiji – objašnjava izvor.
Porodica
Miroslav je, inače oženjen Jelenom (35) i ima dva maloletna sina Strahinju i Filipa. Njegova porodica u Brasini juče nije mogla da sakrije suze radosnice kad su čuli radosnu vest.
U Libiji radio 15 godina
Miroslav Tomić je poslednjih 15 godina radio u Libiji. Prvo je sa zetom Slavkom Petkovićem otišao u ovu zemlju, preko jedne firme iz Beograda, a kasnije je radio za Nemačku kompaniju „Feroštal“ koja se bavi održavanjem naftnih cevi i postrojenja. U toj ekipi bio je jedini Srbin.
Osećao se bezbedno, uprkos upozorenju Vlade Srbije da svi naši državljani napuste Libiju zbog ratnih dejstava i učestalih otmica. Prema nezvaničnim informacijama, Tomić je izabrao da radi u Libiji jer je dobio garancije da će biti bezbedan, tim pre što postoji obezbeđenje oko naftnih polja, a u ovom delu zemlje u poslednjih pet godina nije bilo većih ratnih dejstava.
Miroslavljevi tast Voja i tašta Slobodanka kažu da je Jelena u Beogradu saznala da je njen muž oslobođen.
- Sad smo se čuli sa njom. I ona plače od sreće! To mi je najdraža vest koju sam mogao čuti – priča Vojo kroz suze.
On dodaje da su preživeli agoniju otkad su čuli da je Miroslav otet.
- Jelena mi je to rekla... Nikad neću zaboraviti taj trenutak... Stoji na kiši plače... Nešto ranije, moj unuk Strahinja otišao je na ekskurziju. Kad sam je video uplakanu pomislio sam u trenutku da se, daleko bilo, nešto njemu dogodilo – priča Vojo dok još drhti od uzbuđenja.
Slobodanka kaže da je mlađi unuk Filip bio kod kuće kad su čuli za otmicu.
- I on je brzo shvatio da nešto nije u redu... Rekao mi je: „Bako, nešto se strašno dogodilo mom tati...“ U trenutku nisam znala šta da kažem, tešila sam ga rečima: „Fićo, biće sve u redu, vratiće se tata“. I evo, dade Bog, pa i bi sve u redu – priča Slobodanka.
I komsijama laknulo
I kod prvih komšija vest o oslobađanju dočekana je juče sa olakšanjem.
- Dobro je da su to javili... Ali ja još ne mogu da verujem... I neću do kraja verovati sve dok Miroslava ne vidim ovde, u njegovom dvorištu, sa njegovom ženom i decom. Miroslav je bio ovde pre petnaestak dana... Poslednje dve godine često je išao u Libiju, vraćao se. Pre ovog zadnjeg odlaska u Libiju bio je duže vreme kod kuće – kaže komšija.
Meštani Brasine imaju samo reči hvale za Miroslava.
- To je čovek koji je svoj život do kraja posvetio porodici, deci. U Libiju je otišao da bi mogao da im obezbedi normalan život. A i kad je ovde bio nikad Miroslava nisam videla dokonog. Radio je, stvarao, skućio se – priča meštanka Brasine.
