SRPSKI SELJACI SLOŽNI: Ma kakav rak, slanina je LEK!
Proverili smo kako u selima Srbije reaguju na vest da je slanina prema navodima Svetske zdravstvene organizacije kancerogena. Evo njihovog odgovora.
Slobodan Hinić (82) iz srednjebanatskog sela Tomaševac kaže da se sa slaninom nije rastajao tokom čitavog života i da za kupovnu slaninu i ne zna jer je sam proizvodi.
“Zagazio sam u devetu deceniju i sa slaninom se nisam rastajao čitavog života. Ni ja, ni moj otac, a ni moj deda. Za vreme okupacije jeli smo samo 'sapunjaru' i krompir i tako smo preživeli. Do dana-današnjeg uzgajam svinje (i "dijetalne" mangulice i ove 'obične') i sušim slaninu. Za kupovnu ne znam, ali moja domaća ne ubija! Dokaz smo moja supruga i ja - još smo živi i sasvim solidno zdravi!“, kaže Slobodan za portal SrbijaDanas.com.
Jutro nije jutro bez belog luka i slaninice!
Dragoljub Stanković (93) iz sela nadomak Šapca nikako ne može da prihvati to da je slanina štetna po zdravlje.
“Kad sam ja bio u Drugom svetskom ratu, uvek mi je moja baba slala slanine i belog luka na front, i nikad nisam bio bolestan. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. Naročito ga je dobro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa slaninom“, tvrdi Dragoljub.
Dragoljub nam je objasnio i to kako je kako kaže “samo slanina njega spasila“:
“Leti kod nas bilo je mnogo groznice i deca i mladi su mnogo umirali. Da nije bilo belog luka i slanine, ne bi mene danas posle devedeset godina sunce grejalo“, kaže on i dodaje da on mnogo ne veruje lekarima jer u njegovo vreme su se lečili samo prirodnim lekovima.
“Za upozorenja da izaziva rak ne hajem i neću prestati da je jedem. I u 82. godini se redovno sladim slaninicom, čak je jedem i za večeru. Prvo proverim pritisak, pa nasečem par šnita“, šali se Slobodan i nastavlja:
“Sada doziram količinu koju pojedem i to samo iz jednog razloga: ostario sam i ne mogu više mnogo da jedem. Što se mene tiče, slanina je narodni lek. Sećam se da ju je majka grejala i stavljala ocu na grudi kada je imao upalu pluća - to ga je izlečilo!“
“Nemam ja zube za slaninu“
Miroslav Jovanović (79) iz sela pored Babušnice nasmejao se na pitanje našeg portala da li će i dalje je jesti slaninu s obzirom da ona izaziva kancer.
“Hah, pa ja i onako nemam dovoljno zuba za slaninu. To bi vi mladi trebali da se čuvate, moje polako prolazi“, kaže on.
Miroslav je ispričao kako se u njegovom selu suši meso i kaže da na jugu Srbije gotovo sramota da nemate sušeni komad mesa u kuću preko zime.
“Kad dođe vreme za klanje svinja svaka kuća u selu dimi meso u pećnici. To meso se kod nas zove 'sušenice'. U Dimitrovgradu se i održava gastro-turistička manifestacija 'Dani caribrodske sušenice'. Kada zakoljemo svinju meso usolimo i stavimo da odstoji, a onda naređamo u pušnicu i sušimo tri-četiri dana“, objašnjava Miroslav.
