"SRPSKI" TOLSTOJEVI: Praunuk Lava Tolstoja rođeni Banaćanin!
Ko je bio Nikita Tolstoj, čije ime nosi jedna od najdužih ulica u Vršcu? Većina stanovnika tog južnobanatskog grada, nažalost, ne zna odgovor, iako imaju mnogo razloga da se njime ponose. Nije Nikita bio poseban samo po tome što je bio praunuk čuvenog ruskog pisca Lava Tolstoja, već i po tome što je bio jedan od najcenjenijih akademika u Rusiji i jedan od najvećih svetskih naučnika etnolingvistike, koji je rođen upravo u Vršcu.
Nikita Tolstoj (1923-1996) je bio sin unuka Lava Tolstoja, grofa Ilje, koji je sa još nekoliko piščevih potomaka prebegao u Srbiju posle oktobarske revolucije. Dok su se neki od njih nastanili u Novom Sadu, Ilja je sa suprugom Olgom došao u Vršac. Živeli su u Ulici cara Dušana (sadašnja Feliksa Milekera), sve dok Nikita nije završio Osnovnu školu "Vuk Karadžić", kada su se preselili u Beograd. Po završetku Rusko-srpske gimnazije, mladi Rus je učestvovao u NOB-u, a 1944. se pridružio Crvenoj armiji. Kada je bio demobilisan, Nikita je otišao u Moskvu, gde je nastavio školovanje.
" Vlasti su u ono vreme bile veoma blagonaklone prema njemu. Sa crvenoarmejcima je ratovao od Beograda do Berlina, a zatim sa uspehom studirao u Moskvi. Zato je i dobio stan svog pradede Lava Tolstoja, u kom je živeo sve do smrti", kaže akademik dr Petar Vlahović, takođe Vrščanin i blizak prijatelj svetski priznatog ruskog naučnika za Novosti.
ČLAN EVROPSKIH AKADEMIJA NAUKA
NIKITA Tolstoj je bio rukovodilac sektora etnolingvistike i folklora Instituta slavistike i balkanistike u okviru Ruske akademije nauka, gde je i započeo veliki projekat pripreme petotomnog rečnika slovenske duhovne kulture. Nažalost, doživeo je samo prvi tom, dok su posle njegove smrti u 73. godini objavljena još dva. Bio je i počasni član gotovo svih evropskih akademija nauka, dok ga je smrt sprečila da primi titulu počasnog doktora Univerziteta u Sorboni - ističe Valentina Deđanski, predsednica Društva srpsko-ruskog prijateljstva "Nikita Tolstoj" iz Vršca.
Nikita, koji je u poznim godinama likom izrazito podsećao na pradedu, bio je ponosan na to što je direktan potomak tvorca Ane Karenjine i drugih važnih likova svetske književnosti.
"To, međutim, nikada nije isticao u prvi plan. Bio je miran čovek, posvećen svom naučnom radu, prevashodno na unapređenju slavistike na međunarodnom planu. Mnogo je voleo zemlju u kojoj je rođen, što se može uočiti i u njegovim radovima, jer je položaj srpskog jezika i kulture u njima bio privilegovan. To i ne čudi kada se zna da je uvek isticao da mu je Srbija domovina, a Rusija otadžbina "napominje dr Vlahović.
Takođe, seća se i zajedničke posete ruskom groblju u Beloj Crkvi sedamdesetih godina prošlog veka.
"Bio je ganut, kada je tamo pronašao grobove ljudi sa kojima se družio pre rata. Nikada ga ranije nisam video da toliko plače", pripoveda dr Vlahović za isti list.
To je bio prvi put da je Nikita posetio rodni grad otkako se preselio u Moskvu, ali i poslednji. Ipak, u Beograd je češće dolazio. Uvek se odazivao pozivima da prisustvuje naučnim skupovima u našoj zemlji, pogotovo što su i on i supruga Svetlana Mihajlovna Tolstoj, takođe istaknuti slavista, bili inostrani članovi SANU.
Svetlana, koja i dalje živi u Moskvi, i njihove ćerke Marta i Fjokla, u Vršcu su prvi put bile tek 2005. godine, kada je ime ovog slavnog naučnika ponela bivša Ljubljanska ulica, i to na inicijativu našeg sagovornika i još nekoliko uglednih akademika, takođe rodom iz Vršca.
"SRPSKI" TOLSTOJEVI U SVETU sada živi oko 300 potomaka velikog ruskog pisca Lava Tolstoja, ali se osnovnom granom u rodoslovu ove familije smatraju potomci njegovih praunuka rođenih u Srbiji. Zato se oni uslovno nazivaju "srpskim" Tolstojevima.
