"СРПСКИ" ТОЛСТОЈЕВИ: Праунук Лава Толстоја рођени Банаћанин!
Ко је био Никита Толстој, чије име носи једна од најдужих улица у Вршцу? Већина становника тог јужнобанатског града, нажалост, не зна одговор, иако имају много разлога да се њиме поносе. Није Никита био посебан само по томе што је био праунук чувеног руског писца Лава Толстоја, већ и по томе што је био један од најцењенијих академика у Русији и један од највећих светских научника етнолингвистике, који је рођен управо у Вршцу.
Никита Толстој (1923-1996) је био син унука Лава Толстоја, грофа Иље, који је са још неколико пишчевих потомака пребегао у Србију после октобарске револуције. Док су се неки од њих настанили у Новом Саду, Иља је са супругом Олгом дошао у Вршац. Живели су у Улици цара Душана (садашња Феликса Милекера), све док Никита није завршио Основну школу "Вук Караџић", када су се преселили у Београд. По завршетку Руско-српске гимназије, млади Рус је учествовао у НОБ-у, а 1944. се придружио Црвеној армији. Када је био демобилисан, Никита је отишао у Москву, где је наставио школовање.
" Власти су у оно време биле веома благонаклоне према њему. Са црвеноармејцима је ратовао од Београда до Берлина, а затим са успехом студирао у Москви. Зато је и добио стан свог прадеде Лава Толстоја, у ком је живео све до смрти", каже академик др Петар Влаховић, такође Вршчанин и близак пријатељ светски признатог руског научника за Новости.
ЧЛАН ЕВРОПСКИХ АКАДЕМИЈА НАУКА
НИКИТА Толстој је био руководилац сектора етнолингвистике и фолклора Института славистике и балканистике у оквиру Руске академије наука, где је и започео велики пројекат припреме петотомног речника словенске духовне културе. Нажалост, доживео је само први том, док су после његове смрти у 73. години објављена још два. Био је и почасни члан готово свих европских академија наука, док га је смрт спречила да прими титулу почасног доктора Универзитета у Сорбони - истиче Валентина Деђански, председница Друштва српско-руског пријатељства "Никита Толстој" из Вршца.
Никита, који је у позним годинама ликом изразито подсећао на прадеду, био је поносан на то што је директан потомак творца Ане Карењине и других важних ликова светске књижевности.
"То, међутим, никада није истицао у први план. Био је миран човек, посвећен свом научном раду, превасходно на унапређењу славистике на међународном плану. Много је волео земљу у којој је рођен, што се може уочити и у његовим радовима, јер је положај српског језика и културе у њима био привилегован. То и не чуди када се зна да је увек истицао да му је Србија домовина, а Русија отаџбина "напомиње др Влаховић.
Такође, сећа се и заједничке посете руском гробљу у Белој Цркви седамдесетих година прошлог века.
"Био је ганут, када је тамо пронашао гробове људи са којима се дружио пре рата. Никада га раније нисам видео да толико плаче", приповеда др Влаховић за исти лист.
То је био први пут да је Никита посетио родни град откако се преселио у Москву, али и последњи. Ипак, у Београд је чешће долазио. Увек се одазивао позивима да присуствује научним скуповима у нашој земљи, поготово што су и он и супруга Светлана Михајловна Толстој, такође истакнути слависта, били инострани чланови САНУ.
Светлана, која и даље живи у Москви, и њихове ћерке Марта и Фјокла, у Вршцу су први пут биле тек 2005. године, када је име овог славног научника понела бивша Љубљанска улица, и то на иницијативу нашег саговорника и још неколико угледних академика, такође родом из Вршца.
"СРПСКИ" ТОЛСТОЈЕВИ У СВЕТУ сада живи око 300 потомака великог руског писца Лава Толстоја, али се основном граном у родослову ове фамилије сматрају потомци његових праунука рођених у Србији. Зато се они условно називају "српским" Толстојевима.
