Srpsko-rumunski odnosi: Viševekovno prijateljstvo dva naroda
Rumunija je zemlja sa kojom Srbija ima tradicionalno dobre odnose. U odnosu na sve ostale susede, dve zemlje imaju najstarije diplomatske odnose koji su uspostavljeni još davnog 19. aprila 1841. godine. Današnja poseta rumunskog premijera Viktora Ponte će samo potvrditi i ojačati prijateljstvo i saradnju koji se neguju kroz istoriju dugu preko 170 godina.
ISTORIJA ODNOSA
Rumunija je zemlja sa kojom Srbija ima tradicionalno dobre odnose. Dve srpske kraljice su bile rumunskog porekla, kraljica Natalija i kraljica Marija. Upravo ove kraljice svedoče da su dve srpske vladalačke kuće, ma koliko različite politike vodile, bile svesne kuda treba da krenu u potrazi za pouzdanim prijateljem. Srbija i Rumunija su bile saveznici u Drugom balkanskom ratu, kao i u Prvom svetskom ratu.
Za vreme Prvog svetskog rata u žestokim bitkama vođenim na Dobrudžanskom frontu 1916. godine, zajednički prolivena krv srpskih i rumunskih vojnika cementirala je mnogovekovno prijateljstvo dva susedna naroda. Tada je Prva srpska dobrovoljačka divizija izgubila polovinu svog sastava - 8.539 mrtvih i ranjenih. Na desetu godiišnjicu "dobrudžanske Golgote", 1926. kralj Aleksandar Prvi Karađorđević i njegov rumunski tast, kralj Ferdinand su lično prisustvovali otkrivanju "Bele piramide" sagrađene od venčačkog mermera. "Bela piramida" se smatra najvećim belegom srpske vojničke slave van granica Srbije.
Za vreme Drugog svetskog rata, Rumunija je bila članica Sile osovina, ali to nije iskoristila za teritorijalno proširenje na štetu Srbije. O tome svedoči podatak da je srpski Banat u vreme nemačke okupacije ostao u sastavu srpske države, iako ga je Hitler ponudio Maršalu Antonesku što je on odbio rekavši da Rumunija osim Srbije nema drugih prijatelja u okruženju i da ne želi da kvari te odnose. Tom prilikom je izjavio i da "bi na Hitlerovom mestu ostavio Jugoslaviju na miru" i "da bi pre presekao vene nego okupirao makar i dva centimetra Jugoslavije. U najtežim momentima, za Srbe je to bio veliki dokaz prijateljstva.
Zapravo, jedini period kada su odnosi dve zemlje bili zaoštreni je kriza Infobiroa 1948. godine. Tada su ne samo Srbi u Rumuniji, nego i Rumuni iz Srbije bili odsečeni od svojih rođaka, prijatelja, svoje zemlje. Granice su bile zatvorene, mostovi porušeni, a granicom je patrolirala do zuba naoružana vojska. Svako ko je pokušao da pređe granicu, Srbin ili Rumun, bio je surovo kažnjavan premlaćivanjem, hapšenjem ili likvidacijom.
Međutim, odnosi su se ubrzo normalizovali i vratili starim prijateljskim korenima. To potvrđuje i početak sprovođenja zajedničkih kapitalnih projekata od kojih se najviše ističe Hidroelektrana Đerdap koja se pokazala, ne samo kao politički projekat koji je približio dve države, nego i kao izuzetno korisna investicija za obe zemlje.
MODERNI ODNOSI
Za vreme raspada Jugoslavije, Rumunija je bila suzdržana i ni na koji način nije otežavala krizu u regionu. Nakon 2000. godine odnosi postaju intenzivniji i raznovrsniji, a Rumunija je jedna od 5 članica EU koja nikada nije priznala nezavisnost Kosova.
Obe zemlje su članice Pakta saradnje jugoistočne Evrope, Pakta stabilnosti jugoistočne Evrope, Srednjoevropske inicijative, Inicijative za saradnju u jugoistočnoj Evropi.
Rumunski premijer Viktor Ponta je uoči posete Beogradu izjavio da Rumunija čvrsto podržava evrointegracije Srbije i novu srpsku Vladu u njenim naporima za modernizaciju zemlje i sprovođenje nužnih reformi na putu ka EU.
On je naglasio da će jedna od glavnih tema razgovora sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem biti iskustvo njegove zemlje u procesu evrointegracija i pristupu evropskim fondovima i ocenio da bi za Srbiju bilo veoma korisno da iskoristi ta iskustva Rumunije.
