Српско-румунски односи: Вишевековно пријатељство два народа

ИСТОРИЈА ОДНОСА

Румунија је земља са којом Србија има традиционално добре односе. Две српске краљице су биле румунског порекла, краљица Наталија и краљица Марија. Управо ове краљице сведоче да су две српске владалачке куће, ма колико различите политике водиле, биле свесне куда треба да крену у потрази за поузданим пријатељем. Србија и Румунија су биле савезници у Другом балканском рату, као и у Првом светском рату.

За време Првог светског рата у жестоким биткама вођеним на Добруџанском фронту 1916. године, заједнички проливена крв српских и румунских војника цементирала је многовековно пријатељство два суседна народа. Тада је Прва српска добровољачка дивизија изгубила половину свог састава - 8.539 мртвих и рањених. На десету годиишњицу "добруџанске Голготе", 1926. краљ Александар Први Карађорђевић и његов румунски таст, краљ Фердинанд су лично присуствовали откривању "Беле пирамиде" саграђене од венчачког мермера. "Бела пирамида" се сматра највећим белегом српске војничке славе ван граница Србије.

За време Другог светског рата, Румунија је била чланица Силе осовина, али то није искористила за територијално проширење на штету Србије. О томе сведочи податак да је српски Банат у време немачке окупације остао у саставу српске државе, иако га је Хитлер понудио Маршалу Антонеску што је он одбио рекавши да Румунија осим Србије нема других пријатеља у окружењу и да не жели да квари те односе. Том приликом је изјавио и да "би на Хитлеровом месту оставио Југославију на миру" и "да би пре пресекао вене него окупирао макар и два центиметра Југославије. У најтежим моментима, за Србе је то био велики доказ пријатељства.

Заправо, једини период када су односи две земље били заоштрени је криза Инфобироа 1948. године. Тада су не само Срби у Румунији, него и Румуни из Србије били одсечени од својих рођака, пријатеља, своје земље. Границе су биле затворене, мостови порушени, а границом је патролирала до зуба наоружана војска. Свако ко је покушао да пређе границу, Србин или Румун, био је сурово кажњаван премлаћивањем, хапшењем или ликвидацијом.

Међутим, односи су се убрзо нормализовали и вратили старим пријатељским коренима. То потврђује и почетак спровођења заједничких капиталних пројеката од којих се највише истиче Хидроелектрана Ђердап која се показала, не само као политички пројекат који је приближио две државе, него и као изузетно корисна инвестиција за обе земље.

МОДЕРНИ ОДНОСИ

За време распада Југославије, Румунија је била суздржана и ни на који начин није отежавала кризу у региону. Након 2000. године односи постају интензивнији и разноврснији, а Румунија је једна од 5 чланица ЕУ која никада није признала независност Косова.

Обе земље су чланице Пакта сарадње југоисточне Европе, Пакта стабилности југоисточне Европе, Средњоевропске иницијативе, Иницијативе за сарадњу у југоисточној Европи.

Румунски премијер Виктор Понта је уочи посете Београду изјавио да Румунија чврсто подржава евроинтеграције Србије и нову српску Владу у њеним напорима за модернизацију земље и спровођење нужних реформи на путу ка ЕУ.

Он је нагласио да ће једна од главних тема разговора са премијером Србије Александром Вучићем бити искуство његове земље у процесу евроинтеграција и приступу европским фондовима и оценио да би за Србију било веома корисно да искористи та искуства Румуније.