Vegetarijanstvo - prednost ili problem?

Stručnjaci iz nizozemske Agencije za okolino vrednovanje nedavno su radili studiju, zaključivši kako bi do 2050. godine emisija ugljen-dioksida bila reducirana za 17% i emisija metana za 24%, kada bi celi svet već danas prešao na vegetarijanski način života.

Takvo smanjenje emisije stakleničkih plinova bilo bi takođe mnogo jeftinije u odnosu na današnje strategije poput poreza na otpuštanje uglje-dioksida u atmosferu. Iako to ne bi u potpunosti sprečilo globalno zagrevanje, svakako bi imalo pozitivne reakcije na klimu.

Prilikom današnjeg uzgoja životinje su najčešće zatvorene u male kaveze ili staje u velikom broju, a njihovi uzgajači seljaci čine sve kako bi sprečili sve moguće infekcije koje bi mogle da se jave. Bolesti životinja se sprečavaju konzumiranjem antibiotika, koji najčešće povećavaju rast životinja, što seljacima ide u prilog jer meso prodaju na kilograme.

Dugoročno gledano, ovo je ozbiljan problem za zdravlje ljubitelja mesa. Konzumirajući njihovo životinjsko meso, ljudi unose i njihove infekcije, pa tako dolazi do opakih bolesti među ljudskom populacijom. Prema izveštaju američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti "primena antibiotika na životinjama je u većini slučajeva nepotrebna i zbog nje smo svi manje sigurni".

Dobra strana vegetarijanskog načina života jeste manje zagađenje okoline i infekcija otpornih na antibiotike. Istraživanje predvođeno nizozemskim stručnjakom Elkeom Stefestom nije obratilo pažnju na to kakvo bi bilo zdravlje svih ljudi da se odreknu mesa, kao i finansijski teret koji bi obuhvatio čitavi svet. Zanemarene su i socio-ekonomske posledice.

Prema izveštaju UN iz 2006. godine, proizvodnja mesa čini 1.4% ukupnog svetskog prihoda. U proizvodnji i prodaji mesa zaposleno je oko 1.3 milijarde ljudi, od kojih je 987 miliona siromašno. Ti ljudi bi postali siromašni. Možda trenutno ne postoji sjajno rešenje, ali stručnjaci planiraju da smanje količine unošenja mesa, pa će samim tim uticaj na okolinu biti manji.

Važno je uzeti u obzir pretpostavku da će na Zemlji do 2050. godine živeti više od 9 milijardi ljudi, a mesta za stanovanje će biti sve manje. Tim povodom, planiraju se smanjiti udeo slobodnih pašnjaka za uzgoj i prehranu životinja, i to čak za 25%, piše znano.st.