Вегетаријанство - предност или проблем?

Стручњаци из низоземске Агенције за околино вредновање недавно су радили студију, закључивши како би до 2050. године емисија угљен-диоксида била редуцирана за 17% и емисија метана за 24%, када би цели свет већ данас прешао на вегетаријански начин живота.

Такво смањење емисије стакленичких плинова било би такође много јефтиније у односу на данашње стратегије попут пореза на отпуштање угље-диоксида у атмосферу. Иако то не би у потпуности спречило глобално загревање, свакако би имало позитивне реакције на климу.

Приликом данашњег узгоја животиње су најчешће затворене у мале кавезе или стаје у великом броју, а њихови узгајачи сељаци чине све како би спречили све могуће инфекције које би могле да се јаве. Болести животиња се спречавају конзумирањем антибиотика, који најчешће повећавају раст животиња, што сељацима иде у прилог јер месо продају на килограме.

Дугорочно гледано, ово је озбиљан проблем за здравље љубитеља меса. Конзумирајући њихово животињско месо, људи уносе и њихове инфекције, па тако долази до опаких болести међу људском популацијом. Према извештају америчког Центра за контролу и превенцију болести "примена антибиотика на животињама је у већини случајева непотребна и због ње смо сви мање сигурни".

Добра страна вегетаријанског начина живота јесте мање загађење околине и инфекција отпорних на антибиотике. Истраживање предвођено низоземским стручњаком Елкеом Стефестом није обратило пажњу на то какво би било здравље свих људи да се одрекну меса, као и финансијски терет који би обухватио читави свет. Занемарене су и социо-економске последице.

Према извештају УН из 2006. године, производња меса чини 1.4% укупног светског прихода. У производњи и продаји меса запослено је око 1.3 милијарде људи, од којих је 987 милиона сиромашно. Ти људи би постали сиромашни. Можда тренутно не постоји сјајно решење, али стручњаци планирају да смање количине уношења меса, па ће самим тим утицај на околину бити мањи.

Важно је узети у обзир претпоставку да ће на Земљи до 2050. године живети више од 9 милијарди људи, а места за становање ће бити све мање. Тим поводом, планирају се смањити удео слободних пашњака за узгој и прехрану животиња, и то чак за 25%, пише знано.ст.