U ŠTA NAM SE TO DECA PRETVARAJU? Da li se ovako ponaša u školi ili u popravnom domu! (VIDEO)
Nemaju osnovni red, pa na pitanje da li mogu u toalet, oni kažu “mogu li da se*em ?”
Sve su češći problemi sa kojima se suočavaju nastavnici i profesori u školama, sa buntovnim đacima. Ranije je to uglavnom bio slučaj sa starijom decom koja ulaze u pubertet pa naviše, ali danas je sve više mladih generacija, koje rano ulaze u sukobe sa učiteljima, i zahtevaju svoja prava.
Učiteljica Dušica Bojović, predaje u školi “Milan Milićević”, u Beogradu, i otkriva koje su to sve situacije, u kojima današnja omladina pokazuje svoj sve agresivniji karakter.
– Ono što zaista smatram da je najveći problem, sa kojima se susreću učitelju je pre svega vaspitni deo, za koji su zaduženi roditelji. To su deca uzrasta od 7 do 10 godina, i sve što đaci pokazuju, jeste ono što su poneli iz kuće, i obrazci ponašanja koji kopiraju – kaže učiteljica.
Ona objašnjava da su “mali” ljudi, mnogo netrpeljivi, i da vrlo brzo pokazuju agresiju prema vršnjacima, čak i na izgled bezazlenim situacijama.
– Na najmanje guranje među njima, oni reaguju impulsivno i borbeno. Ono sa čim se trenutno susrećem, jeste da vlada potpuno nepoštovanje. Nemaju osnovni red, pa na pitanje da li mogu u toalet, oni kažu “mogu li da se*em ?” – priča Dušica.
IMA SAMO 17 GODINA, SVET VEĆ ZNA ZA NJEGA: Ovog srpskog učenika smatraju muzičkim čudom!
Kaže da mladež uopšte ne persira, da veoma često upadaju jedni drugima u reč, i pričaju u glas. Koren ovakvog ponašanje je zapravo nedovoljno bavljenje roditelja decom, koji nisu ispunili svoj deo zadatka.
– Oni ne znaju da čitaju, da pišu, da računaju, ali tome i služimo mi, nama je to posao da ih edukujemo. Ali, vaspitni deo ima veze sa ponašanjem, koje se nosi iz kuće – ističe sagovornica.
Veliku ulogu ima odnos nastavnika i roditelja, njihova dobra saradnja utiče na odnos i poštovanje deteta prema svom nastavniku.
– Sada koriste dosta i žargonske izraze, pa se tako može čuti “brate”, ali nije retkost ni da znaju da opsuju. Po nekoliko puta im se mora ponoviti nešto, jer oni prosto ne čuju – zaključuje Bojović.
Učenici od petog do osmog razreda osnovnih škola su na ozbiljnom putu da formiraju svoje delikventsko manifestovanje ličnosti. Ovde društvo, odnosno okruženje, igra presudnu ulogu u socijalizaciji.
Đaci u ovom periodu mogu biti povodljivi. Ukoliko je kolovođa dominantan, lako može da nagovori ili da uceni ostale, kako bi zajednički učestvovali u sprovođenju akcija.
- Pored kolektivnog bežanja sa časova, gde se pokazuje nepoštovanje nastavniku i njegovom predmetu, đaci su skloni da na razne načine, ometaju nastavu i prave nered – priča nastavnica engleskog jezika Biljana Jeftić.
Razni su načini na koje učenici skreću pažnju na sebe, svete se profesorima, i ne dozvoljavaju drugarima da prate časove.
- Neke od mogućih, udruženih snaga jesu, da pevaju na časovima, pa nastavnici ne mogu da drže čas, žvaću žvake i duvaju balone, kriju krede ili postavljaju mokre krede koje ne pišu, postavljaju iglu nastavniku da sedne na nju – nastavlja ona.
BRUKA I SRAMOTA! Priština zabranila unos knjiga na srpskom jeziku na teritoriju Kosova!
Pored toga dešavalo se da đaci u popodnevnim smenama, u večernjim satima, odviju sijalice, pa se onda ništa ne vidi. Zatim su olabavili vrata, koja su pala na nastavnika i povredila ga.
– Gde nastavnik popusti i pokaže svoju “dobru” stranu, to zaista može biti zloupotrebljeno – zabrinuto konstatuje ona.
Što se tiče tinejdžera, tu već vlada opšte nepoštovanje, naravno misli se na kritične, formirane grupice maloletnika, koji imaju svoje stavove i svoje “sledbenike” iza sebe.
– Gde god nema sile i autoriteta, gde nešto ne mora, srednjoškolci to i ne poštuju. Koriste svoja “prava”, i gde treba usuđuju se i da primene i silu – priča psiholog Dejan Vukićević.
To nažalost, i nije više toliko zabrinjavajuće, posmatrajući širu sliku društva u kom se nalazimo, kao i poremećen sistem vrednosti današnjice.
– Poznato je da je ovo kritičan period adolescenata, kada prolaze buntovne faze u svom razvoju, koje za neke mogu biti konstruktivne, ali često znaju da prerastu i u ozbiljne probleme. Učenici uzimaju pravdu u svoje ruke, pa po svojoj proceni “neadekvatnog” ocenjivanja nastavnika, reaguju sopstvenim metodama – kaže Dejan.
Pogledajmo primere situacije gde đaci “preuzimaju stvari u svoje ruke”:
Pozivamo vas da u komentarima ostavite svoje mišljenje u vezi sa ponašanjem današnje omladine, i da li i na koji način nastavnici mogu da izađu na kraj sa tim, s obzirom da je danas zakon na strani dece i roditelja, koji mnogo više popuštaju svojoj deci, nego što je to ranije bio slučaj.