У ШТА НАМ СЕ ТО ДЕЦА ПРЕТВАРАЈУ? Да ли се овако понаша у школи или у поправном дому! (ВИДЕО)
Немају основни ред, па на питање да ли могу у тоалет, они кажу “могу ли да се*ем ?”
Све су чешћи проблеми са којима се суочавају наставници и професори у школама, са бунтовним ђацима. Раније је то углавном био случај са старијом децом која улазе у пубертет па навише, али данас је све више младих генерација, које рано улазе у сукобе са учитељима, и захтевају своја права.
Учитељица Душица Бојовић, предаје у школи “Милан Милићевић”, у Београду, и открива које су то све ситуације, у којима данашња омладина показује свој све агресивнији карактер.
– Оно што заиста сматрам да је највећи проблем, са којима се сусрећу учитељу је пре свега васпитни део, за који су задужени родитељи. То су деца узраста од 7 до 10 година, и све што ђаци показују, јесте оно што су понели из куће, и образци понашања који копирају – каже учитељица.
Она објашњава да су “мали” људи, много нетрпељиви, и да врло брзо показују агресију према вршњацима, чак и на изглед безазленим ситуацијама.
– На најмање гурање међу њима, они реагују импулсивно и борбено. Оно са чим се тренутно сусрећем, јесте да влада потпуно непоштовање. Немају основни ред, па на питање да ли могу у тоалет, они кажу “могу ли да се*ем ?” – прича Душица.
ИМА САМО 17 ГОДИНА, СВЕТ ВЕЋ ЗНА ЗА ЊЕГА: Овог српског ученика сматрају музичким чудом!
Каже да младеж уопште не персира, да веома често упадају једни другима у реч, и причају у глас. Корен оваквог понашање је заправо недовољно бављење родитеља децом, који нису испунили свој део задатка.
– Они не знају да читају, да пишу, да рачунају, али томе и служимо ми, нама је то посао да их едукујемо. Али, васпитни део има везе са понашањем, које се носи из куће – истиче саговорница.
Велику улогу има однос наставника и родитеља, њихова добра сарадња утиче на однос и поштовање детета према свом наставнику.
– Сада користе доста и жаргонске изразе, па се тако може чути “брате”, али није реткост ни да знају да опсују. По неколико пута им се мора поновити нешто, јер они просто не чују – закључује Бојовић.
Ученици од петог до осмог разреда основних школа су на озбиљном путу да формирају своје деликвентско манифестовање личности. Овде друштво, односно окружење, игра пресудну улогу у социјализацији.
Ђаци у овом периоду могу бити поводљиви. Уколико је коловођа доминантан, лако може да наговори или да уцени остале, како би заједнички учествовали у спровођењу акција.
- Поред колективног бежања са часова, где се показује непоштовање наставнику и његовом предмету, ђаци су склони да на разне начине, ометају наставу и праве неред – прича наставница енглеског језика Биљана Јефтић.
Разни су начини на које ученици скрећу пажњу на себе, свете се професорима, и не дозвољавају другарима да прате часове.
- Неке од могућих, удружених снага јесу, да певају на часовима, па наставници не могу да држе час, жваћу жваке и дувају балоне, крију креде или постављају мокре креде које не пишу, постављају иглу наставнику да седне на њу – наставља она.
БРУКА И СРАМОТА! Приштина забранила унос књига на српском језику на територију Косова!
Поред тога дешавало се да ђаци у поподневним сменама, у вечерњим сатима, одвију сијалице, па се онда ништа не види. Затим су олабавили врата, која су пала на наставника и повредила га.
– Где наставник попусти и покаже своју “добру” страну, то заиста може бити злоупотребљено – забринуто констатује она.
Што се тиче тинејџера, ту већ влада опште непоштовање, наравно мисли се на критичне, формиране групице малолетника, који имају своје ставове и своје “следбенике” иза себе.
– Где год нема силе и ауторитета, где нешто не мора, средњошколци то и не поштују. Користе своја “права”, и где треба усуђују се и да примене и силу – прича психолог Дејан Вукићевић.
То нажалост, и није више толико забрињавајуће, посматрајући ширу слику друштва у ком се налазимо, као и поремећен систем вредности данашњице.
– Познато је да је ово критичан период адолесцената, када пролазе бунтовне фазе у свом развоју, које за неке могу бити конструктивне, али често знају да прерасту и у озбиљне проблеме. Ученици узимају правду у своје руке, па по својој процени “неадекватног” оцењивања наставника, реагују сопственим методама – каже Дејан.
Погледајмо примере ситуације где ђаци “преузимају ствари у своје руке”:
Позивамо вас да у коментарима оставите своје мишљење у вези са понашањем данашње омладине, и да ли и на који начин наставници могу да изађу на крај са тим, с обзиром да је данас закон на страни деце и родитеља, који много више попуштају својој деци, него што је то раније био случај.