ŠTEFANEK ZA SRBIJU DANAS: Prekretnica se desila 2012. godine
Meni je glavni cilj da osvojim medalju na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine, a ovo je bila samo usputna stanica. Predstoji mi još dosta posla, rekao je svetski prvak u rvanju grčko-rimskim stilom.
Dugo su borilački sportovi u Srbiji bili na margini. Ipak, u poslednje dve godine situacija se drastično promenila. Zahvaljujući tekvondou, džudou i rvanju borilački sportovi skreću ozbiljnu pažnju na sebe. Gotovo da ne prođe takmičenje, a da se naši sportisti ne vrate sa nekom medaljom.
Poslednji koji se vratio sa odličjem je Davor Štefanek. Rvač iz Subotice je nedavno osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Taškentu (Uzbekistan). Uspeh je veći ako se zna da je u finalu grčko-rimskog stila u kategoriji do 66 kg pobedio olimpijskog šampiona iz Londona Iranca Omida Norozija. Na taj način je osvojena zlatna svetska medalja za srpsko rvanje posle 33 godine.
Jeste li postali svesni uspeha koji ste postigli u Uzbekistanu?
- Svestan jesam, ali se nije ništa promenilo. Meni je glavni cilj da osvojim medalju na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine, a ovo je bila samo usputna stanica. Predstoji mi još dosta posla. Godinama smo osvajali medalje sa velikih takmičenja, ali nikako zlatnu. Još kao dete sam sanjao da postanem svetski šampion, i drago mi je da sam ispunio san – rekao je na početku razgovora za Srbiju Danas Štefanek.
Potičete iz rvačke porodice, a i braća su vam u ovom sportu. Trenira vas nekadašnji svetski šampion Sreten Damjanović. Od koga najčešće tražite savete?
- Uglavnom savete tražim od Damjanovića, Dobreva, i predsednika Rvačkog saveza Srbije Željka Trajkovića, koji je 1990. bio treći na Svetskom prvenstvu u Tokiju. U životu su mi najviše pomogli roditelji i rođeni brat Danijel, koji je nekada bio reprezentativac, a sada je međunarodni sudija.
Najednom ste postali poznati, a čak je vama, košarkašima i strelcima priređen i doček ispred Skupštine grada. Da li vam ljudi čestitaju na ulici?
- Svašta mi se izdešavalo za ovo kratko vreme. Sve je počelo dočekom na beogradskom aerodromu, a onda je usledio i doček ispred Skupštine. U Subotici i Beogradu mi prilaze ljudi i čestitaju mi. Prija mi to, ali se trudim da budem umeren i ne dozvolim da poletim previše.
Šta ste očekivali pre puta na Svetsko prvenstvo?
- Očekivao sam medalju. Konkurencija je bila izuzetno jaka, jer je učestvovalo 38 rvača. Kada sam video žreb znao sam da mogu i do finala. Da budem jasan, žreb je bio veoma težak, jer je učestvovalo mnogo takmičara koji su osvajali medalje na velikim takmičenjima. Ipak, fizički i mentalno sam se dobro spremio za Svetsko prvenstvo. Kada sam video da ću u finalu rvati protiv Norozija, znao sam da ću osvojiti zlato, jer sam ga ove godine već pobedio na Gran priju u Mađarskoj.
U nacionalnom timu radite sa trenerom Stojanom Dobrevim iz Bugarske, koji je osvojio nekoliko medalja na velikim takmičenjima. Koliko vam je pomogao rad uz Dobreva?
- Dosta mi je pomoglo. Ipak, glavni trener je Sreten Damjanović i on pravi plan i program. Damjanović i Dobrev su pokazali da su odličan tandem i ako ostanu zajedno do Rija, mogu i medalju da osvojim.
Vaša prvobitna kategorija bila je 60 kg, ali ste prethodnih godina imali problema sa težinom. Jedno vreme ste čak rvali i u kategoriji do 74 kg. Kako ste rešili problem sa kilažom?
- Kada se 2012. nisam plasirao na Olimpijske igre u London shvatio sam da moram nešto da uradim. Morao sam mnogo kilograma da skidam da bih se vratio u 60. Odlučio sam da rvem u kategoriji do 66 kg i veoma brzo sam se našao. Dokaz za to je i zlatna medalja iz Uzbekistana.
Pročitajte i...
ŠTEFANEK: Pre finala sam rekao sad ili nikad
