Miščević: Što pre formirati Kancelariju za rodnu ravnopravnost
BEOGRAD - Grupa nevladinih organizacija koje se bave ženskim pravima i predstavnici međunarodnih institucija izrazili su očekivanje da će Srbija u najskorijem roku kompletirati institucionalni i pravni okvir za stvaranje društva jednakih mogućnosti, te da će do kraja godine biti formirana Kancelarija za rodnu ravnopravnost.
To očekivanje iznele su organizacije okupljene u Akademiji ženskog liderstva koje su 11. avgusta vladi uputile inicijativu za donošenje efikasnih i održivih rešenja za ostvarivanje politike rodne ravnopravnosti. Inicijativu je podržalo 50 udruženja građana i oko 70 pojedinaca, a otvorenu podršku pružaju OEBS i specijalizovane agencije UN.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, čija je organizacija jedna od članica Akademije ženskog liderstva, izjavila je na okruglom stolu posvećenom pravima žena da je uverena u to da će Kancelarija za rodnu ravnopravnost postati institucija bez koje država ne može da se razvija u pravcu ozbiljnog civilizacijskog iskoraka.
Prema njenim rečima, ako su muškarci i žene jednaki, moraju biti jednaki u svim sferama, i zato zabrinjava što u upravnim odborima preduzeća i opštinskim većima u Srbiji gotovo i da nema žena.
Kancelarija će, kako je istakla, morati da se bavi političkim obrazovanjem građana i političke elite i da osnaži mehanizme koji će obezbediti napredak u sprovođenju i razumevanju rodne ravnopravnosti.
Šefica srpskog pregovaračkog tima u pregovorima sa EU Tanja Miščević rekla je da će jačanje institucionalne strukture i sprovođenje zakonskog okvira biti mera uspeha u procesu evrointegracija, ali da je od toga mnogo važnije da promene donesu opipljiv boljitak građanima.
"Napredak u institucionalnoj izgradnji jeste napredak države, jer znači stabilnost i sigurnost za građane. To nije nešto što proističe samo iz međunarodnih obaveza ili naših zakona i ustava, na to nas tera čista logika života, jer više od polovine žitelja planete su žene. Iz krize se ne može izaći ako se ne koriste sve mogućnosti žena", rekla je Miščević.
Ona je precizirala da su teme koje spadaju u korpus ženskih prava sadržane u više poglavlja pregovora sa EU, a da je jedno od pitanja koja su u domaćoj javnosti dobile neopravdano malu pažnju pitanje ženskog preduzetništva, koje, osim što je fundamentalni segment ženskih prava, jeste i razvojno pitanje i investicija u budućnost.
