STRATFOR PREDVIĐA: SNS ostaje na vlasti, male promene u politici nakon izbora
Parlamentarni izbori 24. aprila će doneti male promene u unutrašnjoj i spoljnoj politici Srbije, a ankete javnog mnjenja, ukazuju da će Srpska napredna stranka premijera Aleksandra Vučića biti ponovo izabrana, ocenjuje u najnovijoj analizi Stratfor.
Zapravo, parlamentarni izbori nisu bili planirani pre 2018. godine, ali Vučić je raspisao prevremene izbore kako bi konsolidovao poziciju svoje partije u parlamentu, ističe Stratfor.
Ankete takođe pokazuju da će nacionalističke partije proći relativno dobro, što ukazuje na složen politički pejzaž Srbije. Uprkos tome, nova vlada u Beogradu moraće da deluje u okviru tradicionalnih geopolitičkih međa Srbije, ukazuje Stratfor. Podseća se da je Srbija u decembru 2015. otvorila prva dva politička poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU.
Beograd je pod pritiskom EU da sprovede političke i ekonomske reforme, ali prima finansijsku pomoć iz predpristupnih fondova Brisela. EU je izdvojila 1,5 milijardi evra finansijske pomoći Srbiji za period od 2014. do 2020. godine.
VUČIĆ: Dejtonski sporazum me obavezuje da brinem o Srbima u RS
U isto vreme Srbija održava bliske ekonomske i političke veze sa Rusijom i dve zemlje imaju sporazum o slobodnoj trgovini. Srbija, kako se navodi, značajno zavisi od ruskog prirodnog gasa i Moskva obećava Beogradu da će biti deo ruskih projekata o izgradnji gasovoda na Zapadnom Balkanu.
Rusija je i ključni politički saveznik Srbije, Moskva ne priznaje nezavisnost Kosova i najveća je podrška Beogradu u tom pogledu. Ovo balansiranje je uglavnom funkcionisalo, mada je kriza u Ukrajini stavila Srbiju u nezgodnu poziciju, stoji u analizi.
Beograd nastavlja sa pristupnim pregovorima sa EU istovremeno odbijajući da uvede sankcije Rusiji. Srpski zvaničnici konstantno šalju poruke uveravanja Briselu i Moskvi o svojim namerama da zadrže oba saveza u životu.
Pred novom srpskom vladom naći će se politički i ekonomski izazovi. Stratfor podseća da je u poslednjem izveštaju o napretku Srbije EU priznala da je Srbija načinila izvestan napredak u borbi protiv organizovanog kriminala. Kada je reč o ekonomiji, srpska privreda se polako oporavlja od recesije i srpski rast će, prema MMF, biti oko 1,7 odsto ove godine a mere fiskalne konsolidacije smanjile su deficit.
MITING SNS U KRALJEVU: Kad moji protivnici ustanu, meni je već prošlo pola radnog dana!
Pod pritiskom EU, Beograd i Priština održavaju redovne sastanke radi normalizovanja odnosa, ali problemi ostaju, a naročito osetljivo je pitanje statusa severa Kosova gde su Srbi većina. Postignut je dogovor o Zajednici srpskih opština 2013. godine, ali njena primena je spora, konstatuje Stratfor.
EU ne traži od Srbije da formalno prizna Kosovo, ali traži da Srbija postigne bilateralne sporazume u oblastima od pravosuđa do bezbednosnih snaga, a to znači će pitanje kosovskog suvereniteta nastaviti da bude problematično i da bi moglo da dovede do sporadičnih epizoda nasilja, kaže se u analizi.
Kada je reč o odnosima Srbije i Hrvatske, Stratfor navodi da zbog duge i burne istorije dve zemlje imaju bremenit odnos. Hrvatska koja je članica EU zapretila je da će blokirati pristupanje Srbije EU. Zagreb želi da Beograd potpuno sarađuje sa Haškim tribunalom, da odustane od univerzalne jurisdikcije i bilateralni sporazum o priznavanju prava hrvatske manjine u Srbiji.
NIKOLIĆ NA KONFERENCIJI O PROBLEMU IZBEGLICA: Nismo izneverili evropsku vrednost solidarnosti
Odnosi Srbije sa Albanijom takođe su kompleksni, zahvaljujući ranijim ratovima, preklapanju teritorijalnih aspiracija i albanske podrške Kosovu.
Konačno, Srbija je važan faktor u stabilizaciji Bosne i Hercegovine koja, po oceni Stratfora, ostaje najkrhkijia od svih država bivše Jugoslavije. Srpska vlada se usprotivila predlogu predsednika Republike Srpske o raspisivanju referenduma te se od predloga odustalo, ali obnovljene secesionističke provokacije Republike Srpske mogle bi ponovo da izazovu sukob u Bosni primoravajući Srbiju da interveniše. Ovaj scenario ipak nije verovatan, navodi Stratfor.
Pročitajte i:
