СТРАТФОР ПРЕДВИЂА: СНС остаје на власти, мале промене у политици након избора
Парламентарни избори 24. априла ће донети мале промене у унутрашњој и спољној политици Србије, а анкете јавног мњења, указују да ће Српска напредна странка премијера Александра Вучића бити поново изабрана, оцењује у најновијој анализи Стратфор.
Заправо, парламентарни избори нису били планирани пре 2018. године, али Вучић је расписао превремене изборе како би консолидовао позицију своје партије у парламенту, истиче Стратфор.
Анкете такође показују да ће националистичке партије проћи релативно добро, што указује на сложен политички пејзаж Србије. Упркос томе, нова влада у Београду мораће да делује у оквиру традиционалних геополитичких међа Србије, указује Стратфор. Подсећа се да је Србија у децембру 2015. отворила прва два политичка поглавља у приступним преговорима са ЕУ.
Београд је под притиском ЕУ да спроведе политичке и економске реформе, али прима финансијску помоћ из предприступних фондова Брисела. ЕУ је издвојила 1,5 милијарди евра финансијске помоћи Србији за период од 2014. до 2020. године.
ВУЧИЋ: Дејтонски споразум ме обавезује да бринем о Србима у РС
У исто време Србија одржава блиске економске и политичке везе са Русијом и две земље имају споразум о слободној трговини. Србија, како се наводи, значајно зависи од руског природног гаса и Москва обећава Београду да ће бити део руских пројеката о изградњи гасовода на Западном Балкану.
Русија је и кључни политички савезник Србије, Москва не признаје независност Косова и највећа је подршка Београду у том погледу. Ово балансирање је углавном функционисало, мада је криза у Украјини ставила Србију у незгодну позицију, стоји у анализи.
Београд наставља са приступним преговорима са ЕУ истовремено одбијајући да уведе санкције Русији. Српски званичници константно шаљу поруке уверавања Бриселу и Москви о својим намерама да задрже оба савеза у животу.
Пред новом српском владом наћи ће се политички и економски изазови. Стратфор подсећа да је у последњем извештају о напретку Србије ЕУ признала да је Србија начинила известан напредак у борби против организованог криминала. Када је реч о економији, српска привреда се полако опоравља од рецесије и српски раст ће, према ММФ, бити око 1,7 одсто ове године а мере фискалне консолидације смањиле су дефицит.
МИТИНГ СНС У КРАЉЕВУ: Кад моји противници устану, мени је већ прошло пола радног дана!
Под притиском ЕУ, Београд и Приштина одржавају редовне састанке ради нормализовања односа, али проблеми остају, а нарочито осетљиво је питање статуса севера Косова где су Срби већина. Постигнут је договор о Заједници српских општина 2013. године, али њена примена је спора, констатује Стратфор.
ЕУ не тражи од Србије да формално призна Косово, али тражи да Србија постигне билатералне споразуме у областима од правосуђа до безбедносних снага, а то значи ће питање косовског суверенитета наставити да буде проблематично и да би могло да доведе до спорадичних епизода насиља, каже се у анализи.
Када је реч о односима Србије и Хрватске, Стратфор наводи да због дуге и бурне историје две земље имају бременит однос. Хрватска која је чланица ЕУ запретила је да ће блокирати приступање Србије ЕУ. Загреб жели да Београд потпуно сарађује са Хашким трибуналом, да одустане од универзалне јурисдикције и билатерални споразум о признавању права хрватске мањине у Србији.
НИКОЛИЋ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ О ПРОБЛЕМУ ИЗБЕГЛИЦА: Нисмо изневерили европску вредност солидарности
Односи Србије са Албанијом такође су комплексни, захваљујући ранијим ратовима, преклапању територијалних аспирација и албанске подршке Косову.
Коначно, Србија је важан фактор у стабилизацији Босне и Херцеговине која, по оцени Стратфора, остаје најкрхкијиа од свих држава бивше Југославије. Српска влада се успротивила предлогу председника Републике Српске о расписивању референдума те се од предлога одустало, али обновљене сецесионистичке провокације Републике Српске могле би поново да изазову сукоб у Босни приморавајући Србију да интервенише. Овај сценарио ипак није вероватан, наводи Стратфор.
Прочитајте и:
