Štreser: Parada signal da država štiti prava svih građana
BEOGRAD - Komesar nemačke vlade za ljudska prava Kristof Štreser ocenio je da je za Srbiju, u kontekstu evropskih integracija, važno da Parada ponosa bude održana, jer bi time dokazala da štiti i poštuje prava svih građana, uključujući pripadnika LGBT zajednice.
Štreser, koji je i poslanik u Bundestagu, rekao je da bi održavanje Parade 28. septembra predstavljalo "veoma snažan signal" jer Nemačka, kao i druge članice EU, smatra da nije dovoljno samo imati dobre zakone, već ih treba i implementirati.
"Srbija je proteklih godina usvojila veoma dobre zakone o diskriminaciji i seksualnim manjinama i mi očekujemo da ti zakoni budu implementirani, a to se može desiti samo ako ti ljudi (LGBT) imaju ista prava kao i druge osobe: pravo na slobodno okupljanje, slobodan govor, i stoga je veoma važno da Parada bude održana", rekao je Štreser.
To bi, prema njegovim rečima, bio veoma pozitivan i snažan signal u procesu pristupanja Srbije EU. On je naglasio da, lično, snažno podržava članstvo Srbije u EU i da je to jedan od razloga iz kojih želi da nađe načine za zajedničku saradnju, "ne protiv srpske vlade, već zajedno s njom".
Na pitanje šta će biti ako Parada ipak bude iz bezbednosnih razloga zabranjena, Štreser je odgovorio da to jeste ključno pitanje.
"Prema shvatanju ne samo Nemačke, već svih zemalja članica EU, zaštita slobode okupljanja je jedan od glavnih zadataka države i država mora da omogući ljudima da demonstriraju", istakao je on.
Nemački komesar je rekao da je juče razgovarao s nekoliko ministara u Vladi Srbije i da je od svih dobio pozitivne signale i poruku da su svesni napora koje treba uložiti na putu ka EU, posebno kada je reč o pregovaračkim poglavljima 23 i 24 - poštovanju ljudskih prava i vladavini prava.
"Stekao sam utisak da postoji volja, ali da oni strahuju da se ne ponove prizori iz 2010. godine - nasilje, povređeni policajci - i da takva slika Srbije ne ode u javnost širom Evrope i sveta. Ali, ja mogu samo da kažem da bi bilo gore da parada ne bude održana", napomenuo je Štreser.
On je podsetio da se u Nemačkoj vodi debata oko toga da li pripadnici manjina iz Srbije, BiH i Makedonije mogu biti vraćeni u zemlje porekla gde mogu da vode normalan i dostojanstven život.
Na pitanje da li se to odnosi na problem lažnih azilanata, Štreser je odgovorio da to jeste širi kontekst i podsetio je da je Srbija, prema statistikama, druga zemlja po broju zahteva za azil u Nemačkoj i da samo jedan odsto tih zahteva biva prihvaćen. Naglasivši da se u Nemačkoj ne vodi debata o promeni bezviznog režima, on je rekao da mora da se nađe političko rešenje za situaciju kada građani neke zemlje kandidata za članstvo u EU traže azil u nekoj članici EU, jer tvrde da se ne osećaju bezbedno, da su diskriminisani i marginalizovani.
