Штресер: Парада сигнал да држава штити права свих грађана
БЕОГРАД - Комесар немачке владе за људска права Кристоф Штресер оценио је да је за Србију, у контексту европских интеграција, важно да Парада поноса буде одржана, јер би тиме доказала да штити и поштује права свих грађана, укључујући припадника ЛГБТ заједнице.
Штресер, који је и посланик у Бундестагу, рекао је да би одржавање Параде 28. септембра представљало "веома снажан сигнал" јер Немачка, као и друге чланице ЕУ, сматра да није довољно само имати добре законе, већ их треба и имплементирати.
"Србија је протеклих година усвојила веома добре законе о дискриминацији и сексуалним мањинама и ми очекујемо да ти закони буду имплементирани, а то се може десити само ако ти људи (ЛГБТ) имају иста права као и друге особе: право на слободно окупљање, слободан говор, и стога је веома важно да Парада буде одржана", рекао је Штресер.
То би, према његовим речима, био веома позитиван и снажан сигнал у процесу приступања Србије ЕУ. Он је нагласио да, лично, снажно подржава чланство Србије у ЕУ и да је то један од разлога из којих жели да нађе начине за заједничку сарадњу, "не против српске владе, већ заједно с њом".
На питање шта ће бити ако Парада ипак буде из безбедносних разлога забрањена, Штресер је одговорио да то јесте кључно питање.
"Према схватању не само Немачке, већ свих земаља чланица ЕУ, заштита слободе окупљања је један од главних задатака државе и држава мора да омогући људима да демонстрирају", истакао је он.
Немачки комесар је рекао да је јуче разговарао с неколико министара у Влади Србије и да је од свих добио позитивне сигнале и поруку да су свесни напора које треба уложити на путу ка ЕУ, посебно када је реч о преговарачким поглављима 23 и 24 - поштовању људских права и владавини права.
"Стекао сам утисак да постоји воља, али да они страхују да се не понове призори из 2010. године - насиље, повређени полицајци - и да таква слика Србије не оде у јавност широм Европе и света. Али, ја могу само да кажем да би било горе да парада не буде одржана", напоменуо је Штресер.
Он је подсетио да се у Немачкој води дебата око тога да ли припадници мањина из Србије, БиХ и Македоније могу бити враћени у земље порекла где могу да воде нормалан и достојанствен живот.
На питање да ли се то односи на проблем лажних азиланата, Штресер је одговорио да то јесте шири контекст и подсетио је да је Србија, према статистикама, друга земља по броју захтева за азил у Немачкој и да само један одсто тих захтева бива прихваћен. Нагласивши да се у Немачкој не води дебата о промени безвизног режима, он је рекао да мора да се нађе политичко решење за ситуацију када грађани неке земље кандидата за чланство у ЕУ траже азил у некој чланици ЕУ, јер тврде да се не осећају безбедно, да су дискриминисани и маргинализовани.
