STUDENT IZ SRBIJE NA FORBSOVOJ LISTI NAJUTICAJNIJIH: Radi sa Ban Ki Munom, a ovako je došao do posla
Student iz Beograda koji se našao na Forbsovoj listi najuticajnijih mladih ljudi iz oblasti politike govori za portal SrbijaDanas.com o poslu koji radi, o tome kako ga je put odveo van Srbije i kako izgleda život jednog mladog uspešnog čoveka.
Američki časopis Forbs objavio je listu najuticajnijih Evropljana mlađih od 30 godina iz oblasti politike, na kojoj se našao i Dejan Bojanić (25) iz Srbije. Dejan je rodom iz Bele Crkve, a 2014. preselio se u Stokholm gde radi kao koordinator međunarodnih odnosa u organizaciji "Save the Children". On je takođe član upravnog odbora Evropskog omladinskog foruma, preko kojeg zastupa mlade ljude u Evropskoj uniji, Savetu Evrope i UN-u.
Moj posao podrazumeva rad na kampanji Generalnog sekretara pod nazivom "Global Education First Initiative". Ovu kampanju je Ban ki-Mun pokrenuo 2012. čime je hteo da posebno fokusira svoju pažnju i resurse na pitanja kvalitetnog obrazovanja. Kako bi kampanja bila uspešna, generalni sekretar je odlučio da angažuje 15 mladih stručnjaka u sferi obrazovanja koji bi zajednički vodili kampanju sa njim.
European Youth Forum je najreprezentativnije telo mladih u Evropi sa najvećim uticajem na donosioce odluka. Reč je o asocijaciji 99 drugih asocijacija. Neke od naših članica rade sa mladima na nacionalnom nivou, a neke na nivou celog kontinenta.
Obrazovanje i odnos sa Ujedinjenim Nacijama su dva područja rada koje ja vodim u European Youth Forum-u.
Ja sam izabran kao jedan od petnaestoro stručnjaka.
Praktično, ovaj mandat podrazumeva više stvari - mobilizacija većeg broja ljudi da se priključe kampanji je jedna od njih. Zatim, davanje saveta u pitanjima koja se tiču izvršavanja kampanje. Takođe, učešće na javnim političkim panelima i privatnim sastancima sa političarima zarad pregovora u korist dobrobiti mladih ljudi i kvalitetnijeg obrazovanja.
Prijavio sam se na otvoreni poziv i nakon par nedelja selekcije odabran od strane izborne grupe sačinjene od predstavnika svih agencija UN-a koji se na bilo koji način bave obrazovanjem.
Jedna od najlepših stvari u mom poslu je da su radni dani poprilično različiti jedni od drugih. Često sam u kancelariji Između 08:30 i 17:00; nakon toga nekim danima radim na usavršavanju jezika, a drugim na rekreaciji ili u druženju. Par sati pre spavanja provodim na kompjuteru odgovarajući na mejlove, a svakog petka u 22:00 sam na vezi sa UN-om (16:00 u Njujorku). Vikende često provodim na sastancima koji su uglavnom u prestonicama u Evropi, a nekada i dalje - u Dubaiju ili Njujorku.
Vidim kako zvuči predefinisano, ali zapravo je vrlo promenljivo i često dolazi do toga da, npr., odgovaram na mejlove dok sam na stacioniranom biciklu u teretani, ili radim domaći u vozu.
Sa generalnim sekretarom je uvek zadovoljstvo sarađivati. Na našem prvom susretu, tokom privatnog ručka na koji sam imao čast da budem pozvan, ja sam video svoju priliku da licem-u-lice porazgovaramo o svim problemima u obrazovanju; on je, sa druge strane, radije hteo da pričamo o meču Novaka i Nadala koji se veče pre toga igrao u Londonu. Vrlo je opušten i prijatan. Ban Ki Mun je okružen timom ljudi koji su izuzetno profesionalni i dobri u svom poslu što ja jako cenim.
Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu sam redovno završavao godinu za godinom do četvrte godine. Kada sam postao apsolvent, data mi je prilika da radim u uticajnoj međunarodnoj organizaciji "Save the Children" u Stokholmu zbog čega sam se preselio u Švedsku.
Najveći problem je problem nejednakosti. Još uvek postoje klasne razlike među mladima, podele prema nacionalnosti i etnicitetu i drugi vidovi marginalizacije. To dovodi do frustracija i nepravdi. Stanje se posebno pogoršalo tokom izbegličke krize gde mnogi mladi zaista jesu rado pomagali izbeglicima, ali problemi ksenofobije i rasizma nastavljaju da štete mladima na našem kontinentu.
Od tada je postalo teže usklađivati obaveze i počeo sam da pravim prioritizaciju svog vremena tako da u svakom danu provodim dovoljno vremena učeći - bilo iz udžbenika, bilo iz knjiga koje koristim na poslu, ili ono najvrednije - iz iskustva. Neka od tih učenja daju ESPB bodove, a druga daju druge vrednosti. Upoznavajuće druge kulture kao što je skandinavska, naučio sam da prihvatim situaciju u kojoj odužavam akademsko usavršavanje radi paralelnog ličnog i profesionalnog razvoja.
Priznanje je pre svega donelo dosta radosti i slavlja na poslu i među prijateljima sa kojim volontiram. Razlog Forbsovog priznanja je iskustvo koje sam stekao i veštine kojima raspoložem - tačno je da to utiče na dinamiku rada na poslu i druženja među prijateljima. Osećam kako ljudi mogu više da se uzdaju i mene i povere mi zahtevnije obaveze. U Srbiji je često slučaj da se to što se bavim društvenim razvojem i ljudskim pravima ne doživljava kao "pravi posao", tradicionalni posao. Ovo priznanje je definitivno uticalo na to da mnogi prijatelji u zemlji shvate da su vrednosti koje ja gajim i da su aktivnosti kojima se ja bavim itekako značajne i priznate u svetu.
Uvek je zadovoljstvo razgovarati sa Jan Eliassonom, švedskim diplomatom i zamenikom Generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija. Prema meni se kao dvadesetpetogodišnjaku političari često odnose zaštitnički i snishodljivo. Tek oni političari koji se neći postaviti nadmoćnijim nad mlađima i manje iskusnima su pravi političari koje umem da cenim.
Do 25. godine imao sam prilika da prisustvujem sastancima ministara obrazovanja iz gotovo svih zemalja Evrope, ministara omladine takođe, a upoznao sam i par predsednika država i premijere. Upoznao sam ministra Verbića u Inčonu i ministra Udovičića u Bakuu; prisustvovao sam sastancima na kojima su govorili ministar Dačić i premijer Vučić.
Imao sam privatni ručak sa Ban ki Munom, njegovim specijalnim izaslanikom za obrazovanje Gordonom Braunom, te sa njegovim zamenikom Janom Eliasonom i specijalnim izaslanikom za mlade Ahmadom Alendavijem.
Uvek je impresivno upoznati velike političare i diplomate, ali se prave promene dešavaju tek kad se uspostavi saradnja sa timovima stručnjaka koji vode ministarstva i međunarodne institucije. To su ljudi "iza zavese" koji imaju dosta znanja i velikog uticaja i čiji rad ja jako cenim.
Mladi ljudi u Evropi razumeju da baviti se politikom nije samo biti aktivista političke partije. Naravno da je važno da se mladi uključuju u politiku i na taj način, ali je u Evropi mnogo češće da su mladi ljudi osvešćeni dovoljno da reaguju na političke promene samostalno ili organizovano u grupe koje nisu političke partije. To mogu biti nevladine organizacije ili neformalne groupe istomišljenika.
U poslednjih par godina mladi ljudi počinju da dobjaju na većoj odgovornosti; primer toga je ministarski portfelj austrijskog Sebastiana Kurca ili švedske Aide Hadžialić, dva ministra koji su mlađi od 30 godina. Oni doprinose svojim vladama iskustvom koje je jedinstveno za njih kao mlade ljude u politici.
Mislim da je celokupan trud, rad i zalaganje koje sam uložio u sve ono čime se bavim uticalo na odluku stručnog žirija da me proglasi jednim od 30 najuticajnijih mladih. Mislim da je i raznolikost iskustva bio važan faktor, i to raznolikost na nekoliko nivoa. Ja radim sa mladima iz svih krajeva Evrope. Bavim se aktivnostima koje iziskuju razne veštine - od pedagogije za rad sa decom, do oratorskih veštine u debatama sa političarima; i od dobre volje za "zasukanjem rukava" kad treba, do diplomatskih veština pregovaranja.
Pored toga, mislim da je Forbes umeo da ceni to da u svom radu ja imam direktni kontakt i sa, npr., margnalizovanom decom u ruralnim krajevima Grenlanda, i sa predsednicima država, ministima i liderima međunarodnih institucija.
Prijatelji i porodica su vrlo ponosni, što mi je jako drago jer naravno da želim da se osete srećnim povodom mojih uspeha. Imam sreću da sam odrastao u porodici koja me je uvek podržavala u poslu, iako to u Srbiji nije lako - često ljudi reaguju na moja interesovanja kao "neozbiljna" i ismejavaju moju želju da volontiram. Mene je porodica itekako podržavala u aktivizmu i poslu i sada im je Forbes dao potvrdu da je taj aktivizam i posao izuzetno uticajan na živote mnogih mladih u Evropi.
Vidim sebe kako žurim na sastanak - verovatno u neudobnom odelu koji mi se ipak sviđa kako stoji, i rancu. Takvi kontrasti od slobodnoumnog i kreativno do profesionalnog i uniformisanog su me uvek pratili. Vidim kako dajem sve od sebe i kako nastavljam da se trudim da postignem što više. Vidim da radim za ciljeve većeg broja ljudi i kako završavam radni dan sa ljudima koje volim.
