Svaki deseti nema da plati advokata

U te kategorije spadaju: deca bez roditeljskog staranja, osobe u postupku oduzimanja ili s oduzetom poslovnom sposobnošću, žrtve porodičnog nasilja, torture i trgovine ljudima, kao i azilanti.

Ovo su novine koje donosi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Prema rečima Čedomira Backovića, pomoćnika ministra pravde za evropske integracije, zakon je trenutno pred međunarodnim institucijama i Evropskom komisijom, koje analiziraju da li je u skladu sa pravnim tekovinama EU, evropskim standardima i praksi. Posle toga ide u Vladu, a pred poslanicima bi trebalo da bude pre letnje pauze, pišu "Večernje novosti".

"Zakon definiše 12 vrsta postupaka kada nije moguće dobiti besplatnu pravnu pomoć, među kojima su privredni sporovi, postupak registracije pravnog lica, naknada štete za povrede časti i ugleda, krivična dela po privatnoj tužbi, kada vrednost spora višestruko nadmašuje pričinjenu štetu, kada je zahtev suprotan zakonu ili kada je zloupotrebljeno pravo na besplatnu pravnu pomoć", navodi Backović.

Nevladine organizacije su imale mnogo primedbi na nacrt ovog zakona, tvrdeći da će suziti broj onih koji će moći da konkurišu za pomoć, da će ih svesti na socijalne slučajeve, kao i da nije dobro što je zastupanje pred sudom dozvoljeno samo advokatima i predstavnicima lokalne samouprave.

"Svesni smo da je lakše osnovati NVO ili se u nju učlaniti, nego završiti pravni fakultet i položiti pravni ispit. Ali, Ministarstvo pravde mora da brine o integritetu i kvalitetu sudskih procesa. Posvećeni smo učešću civilnog društva u zakonodavnoj delatnosti i zato smo sproveli opsežnu javnu raspravu i finalnu verziju zakona unapredili mnogim predloženim rešenjima. Ali suština demokratije je  u balansiranju suprotstavljenih ineteresa, koji su u ovom slučaju želje entuzijasta da besplatna pravna pomoć bude pružana svima kao i zdravstvena zaštita i s druge strane ograničenja finansijskih kapaciteta države", istakao je Backović.