ZVONO JE ZA NJU BILO JEDINI SPAS: "Maltretirao sam je, ali nisam radio ništa neoprostivo"
"Ne mislim da je to što smo joj radili bilo nasilje."
ZAŠTO AKCIJA PROTIV VRŠNJAČKOG NASILJA?
MOTIVISANA sve češćim slučajevima vršnjačkog nasilja, redakcija portala SrbijaDanas.com upustila se u višemesečno istraživanje i došla do poražavajućeg rezultata: nasilje u školi je na svojoj koži bar jednom osetilo čak 65 odsto učenika!
SA CILJEM da podignemo svest o vršnjačkom nasilju i sprečimo nove slučajeve koji ostavljaju ožiljke za ceo život, pokrenuli smo akciju “Drug nije meta”. Kroz razgovore sa stručnjacima, pedagozima, psiholozima, sociolozima, advokatima, policijom, nastavnicima i direktorima, ali i roditeljima i đacima, žrtvama i nasilnicima, došli smo do poraznog saznanja da veliki broj ljudi vršnjačko nasilje tretira kao isključivo fizički obračun. Nažalost, ono je mnogo više od toga. Umesto da pišemo o tragičnim slučajevima naših škola, hajde da zajedno stanemo na put nasilju i sprečimo ga.
Redakcija SrbijaDanas.com- Valjda je u svakom odeljenju jedna takva osoba, kaže Milan (19) koji je pristao da govori na temu vršnjačkog nasilja, iako je svestan da je do juče bio, pa recimo slobodno - nasilnik.
- To vam je igra mačke i miša, ili te jure, ili juriš, priznaje iskreno.
Milan je završio prvu godinu na fakultetu, ali i dalje ne misli da je kroz srednju školu činio nešto neoprostivo, kada se "povremeno brecao" na Milenu.
NIJE NORMALNA
- Ona je uvek ćutala, to pre svega nije normalno, za četiri godine nije mogla da stekne nijednog druga, ili drugaricu. Pa recite je li to normalno?
Kažemo, da ako je svako bio kao on, možda i nije neobično što je Milena imala usamljene školske dane.
Milena je dolazila iz jednog udaljenog mesta u gradsku gimnaziju, pa je njeno označavanje kao "seljanke" bilo neizostavno.
- Dvadeset prvi je vek, ne verujem da se tako oblačila, kaže naš sagovornik.
Na pitanje da li ljudi ceni po odelu, kaže da ne ceni, ali da to mnogo govori o ljudima.
- Mislim, nije to bilo ništa strašno, uglavnom smo je pitali ume li da govori, povremeno bi joj bacili svesku na pod, da vidimo ume li da ustane iz klupe. Nije išla na odmore, danima ni u WC.
ZVONO KAO SPAS
Milena je, kaže, jedva čekala zvono, prva izlazila iz učionice i škole. Zvono kao spas, u njenom slučaju. Milan je još mlad da misli na decu, ali ako jednog dana bude imao sina ili kćer, nismo mogli da ne pitamo šta bi radio da mu dete doživi Mileninu sudbinu u školi.
- Pa učiću svoje dete da bude komunikativnije, a ako ga druga deca budu zadirkivala, da u normalnoj meri to prihvati, ali i da uzvrati.
Ono što je Milanu, sa 19 godina, i dalje nejasno, je što i u ovom slučaju koristimo reč "nasilje", jer je niko nikada nije fizički ugrozio. Ono što ne zna je, da modrice u rane na duši više bole, i teže zarastaju.
DA SE ZNA :
Vrste nasilja u školi
► FIZIČKO - grebanje, guranje....
► VERBALNO - vređanje...
► SOCIJALNO - ogovaranje, izbegavanje...
► PSIHOLOŠKO - preteći pogledi...
REČ PSIHOLOGA:
Aleksandra Janković
- Generalno, deca i njihovi roditelji daleko manje su svesni nasilja koje nije fizičke prirode. Posebno kada je u pitanju omalovažavanje, ismevanje, vređanje, na bilo koji način ugrožavanja ličnosti druge osobe, jer je dugi niz godina kod nas nažalost na vrhu društvenih lestvica prisutna takva vrsta komunikacije. Znači prisutno je to psihološko verbalno nasilje koje u velikom broju slučajeva nije ni bilo sankcionisano, objašnjava psiholog Aleksandra Janković i dodaje:
- Kad pogledamo unazad malo, pa se setimo kako su izgledale raznorazne polemike, debate, na kraju krajeva, komunikacija u samom parlamentu, ali i prepucavanja poznatih ličnosti, takozvanih zvezda, onda postaje jasno da smo navikli na visok stepen agresivnosti, kao da je to nešto što se podrazumeva. Deca nisu svesna svojih postupaka u velikoj meri, nisu svesna da je nasilja ne samo fizički, već i psihološki proces.
#DrugNijeMeta ŠERUJ DALJE! #StopVršnjačkomNasilju ŠERUJ DALJE!
