ЗВОНО ЈЕ ЗА ЊУ БИЛО ЈЕДИНИ СПАС: "Малтретирао сам је, али нисам радио ништа неопростиво"
"Не мислим да је то што смо јој радили било насиље."
ЗАШТО АКЦИЈА ПРОТИВ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА?
МОТИВИСАНА све чешћим случајевима вршњачког насиља, редакција портала SrbijaDanas.com упустила се у вишемесечно истраживање и дошла до поражавајућег резултата: насиље у школи је на својој кожи бар једном осетило чак 65 одсто ученика!
СА ЦИЉЕМ да подигнемо свест о вршњачком насиљу и спречимо нове случајеве који остављају ожиљке за цео живот, покренули смо акцију “Друг није мета”. Кроз разговоре са стручњацима, педагозима, психолозима, социолозима, адвокатима, полицијом, наставницима и директорима, али и родитељима и ђацима, жртвама и насилницима, дошли смо до поразног сазнања да велики број људи вршњачко насиље третира као искључиво физички обрачун. Нажалост, оно је много више од тога. Уместо да пишемо о трагичним случајевима наших школа, хајде да заједно станемо на пут насиљу и спречимо га.
Редакција SrbijaDanas.com- Ваљда је у сваком одељењу једна таква особа, каже Милан (19) који је пристао да говори на тему вршњачког насиља, иако је свестан да је до јуче био, па рецимо слободно - насилник.
- То вам је игра мачке и миша, или те јуре, или јуриш, признаје искрено.
Милан је завршио прву годину на факултету, али и даље не мисли да је кроз средњу школу чинио нешто неопростиво, када се "повремено брецао" на Милену.
НИЈЕ НОРМАЛНА
- Она је увек ћутала, то пре свега није нормално, за четири године није могла да стекне ниједног друга, или другарицу. Па реците је ли то нормално?
Кажемо, да ако је свако био као он, можда и није необично што је Милена имала усамљене школске дане.
Милена је долазила из једног удаљеног места у градску гимназију, па је њено означавање као "сељанке" било неизоставно.
- Двадесет први је век, не верујем да се тако облачила, каже наш саговорник.
На питање да ли људи цени по оделу, каже да не цени, али да то много говори о људима.
- Мислим, није то било ништа страшно, углавном смо је питали уме ли да говори, повремено би јој бацили свеску на под, да видимо уме ли да устане из клупе. Није ишла на одморе, данима ни у WC.
ЗВОНО КАО СПАС
Милена је, каже, једва чекала звоно, прва излазила из учионице и школе. Звоно као спас, у њеном случају. Милан је још млад да мисли на децу, али ако једног дана буде имао сина или кћер, нисмо могли да не питамо шта би радио да му дете доживи Миленину судбину у школи.
- Па учићу своје дете да буде комуникативније, а ако га друга деца буду задиркивала, да у нормалној мери то прихвати, али и да узврати.
Оно што је Милану, са 19 година, и даље нејасно, је што и у овом случају користимо реч "насиље", јер је нико никада није физички угрозио. Оно што не зна је, да модрице у ране на души више боле, и теже зарастају.
ДА СЕ ЗНА :
Врсте насиља у школи
► ФИЗИЧКО - гребање, гурање....
► ВЕРБАЛНО - вређање...
► СОЦИЈАЛНО - оговарање, избегавање...
► ПСИХОЛОШКО - претећи погледи...
РЕЧ ПСИХОЛОГА:
Александра Јанковић
- Генерално, деца и њихови родитељи далеко мање су свесни насиља које није физичке природе. Посебно када је у питању омаловажавање, исмевање, вређање, на било који начин угрожавања личности друге особе, јер је дуги низ година код нас нажалост на врху друштвених лествица присутна таква врста комуникације. Значи присутно је то психолошко вербално насиље које у великом броју случајева није ни било санкционисано, објашњава психолог Александра Јанковић и додаје:
- Кад погледамо уназад мало, па се сетимо како су изгледале разноразне полемике, дебате, на крају крајева, комуникација у самом парламенту, али и препуцавања познатих личности, такозваних звезда, онда постаје јасно да смо навикли на висок степен агресивности, као да је то нешто што се подразумева. Деца нису свесна својих поступака у великој мери, нису свесна да је насиља не само физички, већ и психолошки процес.
#DrugNijeMeta ШЕРУЈ ДАЉЕ! #StopVršnjačkomNasilju ШЕРУЈ ДАЉЕ!
