Град на ивици пада, судбина Сирије виси о концу! Офанзива про-турских група на Алепо у току, пробијају одбрану - Укључила се Русија и послала ваздушне снаге (МАПА)

До краја 27. новембра 2024. године, антирежимске снаге, укључујући групу Хајат Тахрир ал-Шам (ХТШ), значајно су прошириле своје позиције у провинцији Алепо. Они нису само учврстили контролу над заузетим насељима, већ су наставили нападе у правцу града Алепа, претећи самом центру провинције.

Након доласка појачања, побуњеници су успели да пробију одбрану Сиријске арапске војске (САА) у кључним насељима као што су Кафр Наха и Урум ал-Кубра, а затим су проширили своју контролну зону, достигавши Хан ал-Асал. Ово фактички отвара пут за ХТШ и друге фракције према Алепу.

Турски медији извештавају да су, уз заузимање Ханан ал-Асала, побуњеници заузели и мањи део међународне М5 магистрале, чиме су нарушили логистику између Алепа и Дамаска, што представља озбиљну претњу за снабдевање сиријских снага.

На северу, исламисти су напали насеље Башнатра. Уколико га заузму, моћи ће да пређу на Кафр Даил и Мансуру, чиме ће се отворити директан пут према самом Алепу.

На истоку провинције Алепо, почели су сукоби у области Саракиб, која има стратешки значај. То би значајно ослабило борбене могућности САА, јер је сиријска војска редовно нападала позиције ХТШ из ове области, а М5 магистрала такође пролази у њеној близини.

У условима сукоба у Идлибу, колоне про-турске "Сиријске националне војске" (СНА) и даље долазе на запад Алепа, где активно подржавају побуњенике. У медијима круже гласине да Турска припрема могућу операцију против "Сиријских демократских снага" (СДФ) у Тел Рифат и Менбиџ, што би могло додатно дестабилизовати регион.

Сиријска војска још увек не пружа одлучујући отпор на свим правцима, иако су на неким деловима успевали да зауставе напредовање побуњеника. Тренутно се пребацују појачања на запад Алепа како би покушали да обуставе напад.

С обзиром на успех напада побуњеника, није искључено да ће они у скорије време доћи до западних квартала Алепа, што представља директну претњу самом граду. Главно питање је да ли ће сиријске снаге успети да зауставе побуњенике који су постали превише сигурни у своје способности.

Од последњег извештаја, линија фронта на западу од Алепа се озбиљно променила на начин који није повољан за сиријску владу.

– Про-турске формације, међу којима су Хајат Тахрир ал-Шам (ХТШ), Исламска партија Туркестана (ИПТ), Катиба Таухид вал-Џихад (КТД) и неколико других фракција, све су ближе Алепу.

Због бежања сиријских војника, терористи су успели да се приближе Алепу, заузели Анџару готово без борбе и започели напад на Башнатр.

Јужније, према подацима сиријских извора, борци су успели да достигну М5 магистралу и заузму њен део. Ово ће утицати на снабдевање владиних снага у Алепу, јер се снабдевање одвија управо овом трасом.

– Као одговор, руски авиони су полетели са ваздухопловне базе Хмејмим у помоћ сиријским владиним трупама и упутили се према Алепу да изврше нападе на позиције бандитских формација у Daru-Azzi и Атариби.

На северозападној периферији Алепа, у правцу Анадана и Харатина, упућена су појачања од сиријских снага и про-иранских формација, која треба да помогну у одбрани предграђа Алепа.

Међутим, због хаоса у редовима сиријске војске, борци су без борбе заузели велике територије, што може озбиљно утицати на ситуацију у Алепу. Према подацима про-турских канала, борци су погодили хеликоптер сиријске војске на ваздухопловној бази Al-Neyrab помоћу ФПВ дрона.

Сукоби у Сирији започели су 2011. године, када је у оквиру тзв. Арапског пролећа дошло до масовних протеста против режима председника Басхара al-Assada. Протести су убрзо ескалирали у грађански рат, који је постао комплексан и међународни, с различитим странама које су се придружиле борбама, укључујући владине снаге, опозиционе фракције, курдске групе, исламистичке милитантне организације, а касније и стране силе, укључујући Русију, Иран и Турску.

Идлиб је последња провинција у Сирији која је углавном под контролом опозиционих снага, посебно исламистичких фракција, међу којима је најистакнутија „Хајат Тахрир ал-Шам“ (ХТШ), која се сматра наследницом Ал-Нусре (prethodno повезане с Ал-Каидом). Идлиб се налази на северозападу Сирије, уз границу с Турском, што му даје стратешки значај. Током ратних година, регија је постала уточиште за многе борце, а с обзиром на близину Турске, она је постала и политичко-војна тачка интереса.

Након што су владине снаге преузеле већи део земље уз помоћ руских и иранских савезника, Идлиб је постао последњи велики бастион опозиције, која је у почетку била хетерогена, али је касније постала доминантно под контролом радикалних исламиста, укључујући ХТШ и „Исламску партију Туркестана“ (ИПТ)

Турска је постала кључни актер у сукобу, подржавајући опозиционе групе у Сирији, укључујући про-турске борбене фракције које се противе режиму Басхара al-Assada. Турска је усмерила значајну војну и логистичку подршку према сиријским исламистичким фракцијама у Идлибу, као и према војним групама у другим деловима земље, као што су „Сиријска национална војска“ (СНА).

Кроз своју војну интервенцију у Сирији, Турска је настојала осигурати своју зону утицаја у северозападној Сирији, док се бори против курдских група, за које сматра да су повезане с PKK (Радничком партијом Курдистана), коју Турска сматра терористичком организацијом. Овај сукоб је постао још сложенији јер Турска покушава да балансира између борбе против сиријског режима и курдских милиција, као и у контексту ширег геополитичког ривалства у региону.

Алепо је кључна тачка у сукобу, јер је то некада био комерцијални и индустријски центар Сирије, а такође и стратешка тачка на путу према граници с Турском и према Дамаску. Током рата, Алепо је постао симбол сукоба између владиних и опозиционих снага. Град је био подељен на два дела, источни, под контролом опозиције, и западни, под контролом владе, све до 2016. године, када су владине снаге уз подршку Русије и Ирана успели да преузму контролу над целокупним градом.

Са тренутним напредовањем про-турских формација ка Алепу, ситуација се поново заоштрава. Иако је град званично под контролом сиријске владе, напади про-турских фракција, нарочито ХТШ, повећавају претњу дестабилизације западног Алепа и околних подручја. Други аспект ове борбе је и стратешка контрола над путним правцима, као што је М5, који повезује Алепо и Дамаск, што има велики значај за снабдевање владиних трупа.

Поред тога, напади на територије које контролишу Курди и покушаји проширења турског утицаја само доприносе још већој сложености ситуације у Сирији. Геополитичка борба између великих сила (Русија, Турска, Иран) и локалних актора наставља да обликује токове сукоба и војних операција на терену.

Сиријски сукоб је постао дубоко укорењен у регионалним и међународним ривалствима, а ситуација у Идлибу и околини Алепа је само још један израз тих ширих геополитичких борби. Борбе за територију у овом региону имају не само војну, већ и симболичку важност, јер представљају кључне тачке у борби за доминацију у Сирији и шире у региону Блиског истока.

Улога Русије 

• Русија има кључну улогу у ситуацији у Алепу и ширем контексту сиријског сукоба, јер је постала главни војни и политички партнер сиријског режима под вођством председника Басхара al-Assada. Веза Русије са Алепом може се сагледати кроз неколико аспеката:
• Од почетка сиријског рата 2011. године пружала кључну војну и политичку подршку сиријском председнику Басхару al-Assadu. Алепо је био један од највећих и најважнијих градова у Сирији, а његова контрола је била од пресудног значаја за стабилност режима. Град је током рата био подељен на делове под контролом владиних снага и опозиције, а Русија је била кључна у враћању контроле над градом 2016. године.

• Битка за Алепо 2016. године била је један од најважнијих тренутака рата у Сирији, јер је означила значајну прекретницу у корист режима Басхара al-Assada. Русија је играла кључну улогу у овој битци, пружајући ваздушну подршку сиријским трупама које су нападале последње подручје под контролом опозиције у источном Алепу. Руска војска је изводила ваздушне нападе, а такође су коришћене и снаге специјалних јединица. Ова офанзива резултирала је победом сиријских снага и повратком Алепа под контролу Дамаска, уз озбиљне цивилне жртве и уништење инфраструктуре.
• Русија редовно користи своју ваздухопловну базу у Хмејмиму, која се налази близу Латакије, на обали Сирије, као главну платформу за нападе у Сирији. Од 2015. године, Русија је интензивирала своје војне операције у Сирији, укључујући ваздушне нападе на позиције опозиционих снага, исламиста, али и на про-турске групе. Русија је обезбедила ваздушну супериорност, што је било кључно за напредовање сиријских снага ка Алепу и другим стратешким местима.
• На политичком фронту, Русија је одиграла кључну улогу у међународним преговорима, подржавајући Сирију у Савету безбедности УН и блокирајући резолуције које би могле да нанесу штету интересима сиријског режима. Русија се противи сваком покушају стране интервенције у Сирији и сматра да је само сиријски народ, под вођством Assada, у могућности да одлучи о будућности земље.
• Русија се такође такмичи са Турском за утицај у Сирији, посебно на северозападу земље, где се налази Идлиб, а близу Алепа је и граница с Турском. Турска подржава про-турске групације и опозицију, док Русија подржава режим. У контексту напредовања про-турских снага ка Алепу, Русија мора да реагује да би заштитила интересе сиријске владе и спречила ширење турског утицаја на северу Сирије.
• Ушла је у разматрање реконструкције Сирије након рата. Контрола над Алепом, који је пре рата био економски и индустријски центар Сирије, од велике је важности за обнову земље. Русија је заинтересована за улагања у обнову инфраструктуре, као и за приступ природним ресурсима.