Grad na ivici pada, sudbina Sirije visi o koncu! Ofanziva pro-turskih grupa na Alepo u toku, probijaju odbranu - Uključila se Rusija i poslala vazdušne snage (MAPA)

Do kraja 27. novembra 2024. godine, antirežimske snage, uključujući grupu Hajat Tahrir al-Šam (HTŠ), značajno su proširile svoje pozicije u provinciji Alepo. Oni nisu samo učvrstili kontrolu nad zauzetim naseljima, već su nastavili napade u pravcu grada Alepa, preteći samom centru provincije.

Nakon dolaska pojačanja, pobunjenici su uspeli da probiju odbranu Sirijske arapske vojske (SAA) u ključnim naseljima kao što su Kafr Naha i Urum al-Kubra, a zatim su proširili svoju kontrolnu zonu, dostigavši Han al-Asal. Ovo faktički otvara put za HTŠ i druge frakcije prema Alepu.

Turski mediji izveštavaju da su, uz zauzimanje Hanan al-Asala, pobunjenici zauzeli i manji deo međunarodne M5 magistrale, čime su narušili logistiku između Alepa i Damaska, što predstavlja ozbiljnu pretnju za snabdevanje sirijskih snaga.

Na severu, islamisti su napali naselje Bašnatra. Ukoliko ga zauzmu, moći će da pređu na Kafr Dail i Mansuru, čime će se otvoriti direktan put prema samom Alepu.

Na istoku provincije Alepo, počeli su sukobi u oblasti Sarakib, koja ima strateški značaj. To bi značajno oslabilo borbene mogućnosti SAA, jer je sirijska vojska redovno napadala pozicije HTŠ iz ove oblasti, a M5 magistrala takođe prolazi u njenoj blizini.

U uslovima sukoba u Idlibu, kolone pro-turske "Sirijske nacionalne vojske" (SNA) i dalje dolaze na zapad Alepa, gde aktivno podržavaju pobunjenike. U medijima kruže glasine da Turska priprema moguću operaciju protiv "Sirijskih demokratskih snaga" (SDF) u Tel Rifat i Menbidž, što bi moglo dodatno destabilizovati region.

Sirijska vojska još uvek ne pruža odlučujući otpor na svim pravcima, iako su na nekim delovima uspevali da zaustave napredovanje pobunjenika. Trenutno se prebacuju pojačanja na zapad Alepa kako bi pokušali da obustave napad.

S obzirom na uspeh napada pobunjenika, nije isključeno da će oni u skorije vreme doći do zapadnih kvartala Alepa, što predstavlja direktnu pretnju samom gradu. Glavno pitanje je da li će sirijske snage uspeti da zaustave pobunjenike koji su postali previše sigurni u svoje sposobnosti.

Od poslednjeg izveštaja, linija fronta na zapadu od Alepa se ozbiljno promenila na način koji nije povoljan za sirijsku vladu.

– Pro-turske formacije, među kojima su Hajat Tahrir al-Šam (HTŠ), Islamska partija Turkestana (IPT), Katiba Tauhid val-Džihad (KTD) i nekoliko drugih frakcija, sve su bliže Alepu.

Zbog bežanja sirijskih vojnika, teroristi su uspeli da se približe Alepu, zauzeli Andžaru gotovo bez borbe i započeli napad na Bašnatr.

Južnije, prema podacima sirijskih izvora, borci su uspeli da dostignu M5 magistralu i zauzmu njen deo. Ovo će uticati na snabdevanje vladinih snaga u Alepu, jer se snabdevanje odvija upravo ovom trasom.

– Kao odgovor, ruski avioni su poleteli sa vazduhoplovne baze Hmejmim u pomoć sirijskim vladinim trupama i uputili se prema Alepu da izvrše napade na pozicije banditskih formacija u Daru-Azzi i Ataribi.

Na severozapadnoj periferiji Alepa, u pravcu Anadana i Haratina, upućena su pojačanja od sirijskih snaga i pro-iranskih formacija, koja treba da pomognu u odbrani predgrađa Alepa.

Međutim, zbog haosa u redovima sirijske vojske, borci su bez borbe zauzeli velike teritorije, što može ozbiljno uticati na situaciju u Alepu. Prema podacima pro-turskih kanala, borci su pogodili helikopter sirijske vojske na vazduhoplovnoj bazi Al-Neyrab pomoću FPV drona.

Sukobi u Siriji započeli su 2011. godine, kada je u okviru tzv. Arapskog proleća došlo do masovnih protesta protiv režima predsednika Bashara al-Assada. Protesti su ubrzo eskalirali u građanski rat, koji je postao kompleksan i međunarodni, s različitim stranama koje su se pridružile borbama, uključujući vladine snage, opozicione frakcije, kurdske grupe, islamističke militantne organizacije, a kasnije i strane sile, uključujući Rusiju, Iran i Tursku.

Idlib je poslednja provincija u Siriji koja je uglavnom pod kontrolom opozicionih snaga, posebno islamističkih frakcija, među kojima je najistaknutija „Hajat Tahrir al-Šam“ (HTŠ), koja se smatra naslednicom Al-Nusre (prethodno povezane s Al-Kaidom). Idlib se nalazi na severozapadu Sirije, uz granicu s Turskom, što mu daje strateški značaj. Tokom ratnih godina, regija je postala utočište za mnoge borce, a s obzirom na blizinu Turske, ona je postala i političko-vojna tačka interesa.

Nakon što su vladine snage preuzele veći deo zemlje uz pomoć ruskih i iranskih saveznika, Idlib je postao poslednji veliki bastion opozicije, koja je u početku bila heterogena, ali je kasnije postala dominantno pod kontrolom radikalnih islamista, uključujući HTŠ i „Islamsku partiju Turkestana“ (IPT)

Turska je postala ključni akter u sukobu, podržavajući opozicione grupe u Siriji, uključujući pro-turske borbene frakcije koje se protive režimu Bashara al-Assada. Turska je usmerila značajnu vojnu i logističku podršku prema sirijskim islamističkim frakcijama u Idlibu, kao i prema vojnim grupama u drugim delovima zemlje, kao što su „Sirijska nacionalna vojska“ (SNA).

Kroz svoju vojnu intervenciju u Siriji, Turska je nastojala osigurati svoju zonu uticaja u severozapadnoj Siriji, dok se bori protiv kurdskih grupa, za koje smatra da su povezane s PKK (Radničkom partijom Kurdistana), koju Turska smatra terorističkom organizacijom. Ovaj sukob je postao još složeniji jer Turska pokušava da balansira između borbe protiv sirijskog režima i kurdskih milicija, kao i u kontekstu šireg geopolitičkog rivalstva u regionu.

Alepo je ključna tačka u sukobu, jer je to nekada bio komercijalni i industrijski centar Sirije, a takođe i strateška tačka na putu prema granici s Turskom i prema Damasku. Tokom rata, Alepo je postao simbol sukoba između vladinih i opozicionih snaga. Grad je bio podeljen na dva dela, istočni, pod kontrolom opozicije, i zapadni, pod kontrolom vlade, sve do 2016. godine, kada su vladine snage uz podršku Rusije i Irana uspeli da preuzmu kontrolu nad celokupnim gradom.

Sa trenutnim napredovanjem pro-turskih formacija ka Alepu, situacija se ponovo zaoštrava. Iako je grad zvanično pod kontrolom sirijske vlade, napadi pro-turskih frakcija, naročito HTŠ, povećavaju pretnju destabilizacije zapadnog Alepa i okolnih područja. Drugi aspekt ove borbe je i strateška kontrola nad putnim pravcima, kao što je M5, koji povezuje Alepo i Damask, što ima veliki značaj za snabdevanje vladinih trupa.

Pored toga, napadi na teritorije koje kontrolišu Kurdi i pokušaji proširenja turskog uticaja samo doprinose još većoj složenosti situacije u Siriji. Geopolitička borba između velikih sila (Rusija, Turska, Iran) i lokalnih aktora nastavlja da oblikuje tokove sukoba i vojnih operacija na terenu.

Sirijski sukob je postao duboko ukorenjen u regionalnim i međunarodnim rivalstvima, a situacija u Idlibu i okolini Alepa je samo još jedan izraz tih širih geopolitičkih borbi. Borbe za teritoriju u ovom regionu imaju ne samo vojnu, već i simboličku važnost, jer predstavljaju ključne tačke u borbi za dominaciju u Siriji i šire u regionu Bliskog istoka.

Uloga Rusije 

• Rusija ima ključnu ulogu u situaciji u Alepu i širem kontekstu sirijskog sukoba, jer je postala glavni vojni i politički partner sirijskog režima pod vođstvom predsednika Bashara al-Assada. Veza Rusije sa Alepom može se sagledati kroz nekoliko aspekata:
• Od početka sirijskog rata 2011. godine pružala ključnu vojnu i političku podršku sirijskom predsedniku Basharu al-Assadu. Alepo je bio jedan od najvećih i najvažnijih gradova u Siriji, a njegova kontrola je bila od presudnog značaja za stabilnost režima. Grad je tokom rata bio podeljen na delove pod kontrolom vladinih snaga i opozicije, a Rusija je bila ključna u vraćanju kontrole nad gradom 2016. godine.

• Bitka za Alepo 2016. godine bila je jedan od najvažnijih trenutaka rata u Siriji, jer je označila značajnu prekretnicu u korist režima Bashara al-Assada. Rusija je igrala ključnu ulogu u ovoj bitci, pružajući vazdušnu podršku sirijskim trupama koje su napadale poslednje područje pod kontrolom opozicije u istočnom Alepu. Ruska vojska je izvodila vazdušne napade, a takođe su korišćene i snage specijalnih jedinica. Ova ofanziva rezultirala je pobedom sirijskih snaga i povratkom Alepa pod kontrolu Damaska, uz ozbiljne civilne žrtve i uništenje infrastrukture.
• Rusija redovno koristi svoju vazduhoplovnu bazu u Hmejmimu, koja se nalazi blizu Latakije, na obali Sirije, kao glavnu platformu za napade u Siriji. Od 2015. godine, Rusija je intenzivirala svoje vojne operacije u Siriji, uključujući vazdušne napade na pozicije opozicionih snaga, islamista, ali i na pro-turske grupe. Rusija je obezbedila vazdušnu superiornost, što je bilo ključno za napredovanje sirijskih snaga ka Alepu i drugim strateškim mestima.
• Na političkom frontu, Rusija je odigrala ključnu ulogu u međunarodnim pregovorima, podržavajući Siriju u Savetu bezbednosti UN i blokirajući rezolucije koje bi mogle da nanesu štetu interesima sirijskog režima. Rusija se protivi svakom pokušaju strane intervencije u Siriji i smatra da je samo sirijski narod, pod vođstvom Assada, u mogućnosti da odluči o budućnosti zemlje.
• Rusija se takođe takmiči sa Turskom za uticaj u Siriji, posebno na severozapadu zemlje, gde se nalazi Idlib, a blizu Alepa je i granica s Turskom. Turska podržava pro-turske grupacije i opoziciju, dok Rusija podržava režim. U kontekstu napredovanja pro-turskih snaga ka Alepu, Rusija mora da reaguje da bi zaštitila interese sirijske vlade i sprečila širenje turskog uticaja na severu Sirije.
• Ušla je u razmatranje rekonstrukcije Sirije nakon rata. Kontrola nad Alepom, koji je pre rata bio ekonomski i industrijski centar Sirije, od velike je važnosti za obnovu zemlje. Rusija je zainteresovana za ulaganja u obnovu infrastrukture, kao i za pristup prirodnim resursima.