Sve što ste želeli da znate o škotskom referendumu
PRAG/BEOGRAD - Glasači u Škotskoj odlučiće sutra o tome da li će ostati deo Ujedinjenog Kraljevstva ili krenuti putem nezavisnosti.
Pitanje na sutrašnjem referendumu glasi: "Da li Škotska treba da bude nezavisna država?", a Radio Slobodna Evropa na svom sajtu analizira šta bi značilo sudbonosno referendumsko "da".
RFE podseća da sutrašnji referendum nije prvi. Škotska je stupila u političku uniju sa Engleskom i postala deo Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske 1707. godine nakon neuspelog pokušaja da uspostavi svoje kolonije u centralnoj Americi.
Nastojanja da se deo suvereniteta vrati Edinburgu jačala su tokom 20. veka, tako da je 1979. održan prvi referendum o devoluciji, odnosno prenošenju dela ovlašćenja centralne vlade. On je doživeo neuspeh
zbog malog odziva birača, ali je već sledeće glasanje dovelo do osnivanja škotskog parlamenta koji je dobio ovlašćenja u oblasti zdravstva, obrazovanja i lokalne uprave u više oblasti.
Nakon ubedljivog trijumfa proseparatističke Škotske nacionalne partije na izborima 2011. godine, vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Škotske saglasile su o održavanju referenduma.
Za učešće na referendumu ključni uslov je stalni boravak. To znači da pravo glasa imaju svi britanski, kao i građani drugih država Evropske unije koji žive u Škotskoj. Sa druge strane, oni koji su rođeni u Škotskoj, ali ne žive tu, nemaju pravo da učestvuju na referendumu.
Šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogodišnjaci mogu da se izjasne o škotskoj samostalnosti uprkos tome što se glasačko pravo u UK stiče sa 18 godina.
Nema propisane minimalne izlaznosti da bi rezultati bili validni. U svakom slučaju, očekuje se da će na glasanje izaći veliki broj ljudi. Do 2. septembra kada je istekao rok za registraciju, prijavilo se 97 odsto od 4,4 miliona ljudi sa pravom glasa što je rekord.
Dakle, o pobedi odlučuje prosta većina glasova. Ukoliko rezultat bude "da", nezavisnost Škotske će biti proglašena 24. marta 2016. godine, nakon 18-mesečnih pregovora tokom kojih bi se usaglasili svi detalji sa Londonom.
Datum nije slučajno izabran, jer su tog dana 1603. godine kraljevstva Engleska i Škotska ujedinjena nakon što je škotski kralj Džejms VI Stjuart nasledio krunu i premestio svoj dvor iz Edinburga u London.
Škotska će i u slučaju nezavisnosti i dalje imati kraljicu jer je sutrašnji refrendum izjašnjavanje o političkoj uniji koja je uspostavljena 1707, a ne o zajedničkoj kraljevini oko koje je postignut dogovor čitav vek pre toga. To, kako navodi RFE, ne znači da nezavisna Škotska ne bi mogla naknadno da održi referendum o tome da li će ostati monarhija.
Neki stručnjaci predlažu da bi kraljica mogla da dobije ovlašćenja da predstavlja nezavisnu Škotsku, kao što već zastupa neke druge države poput Kanade ili Australije.
Pitanje da li će Škotska zadržati funtu biće jedno od ključnih pitanja referenduma. Zagovornici nezavisnosti Škotske tvrde da će moći da koriste funtu, u najboljem slučaju da ostanu i u monetarnoj
uniji sa Ujedinjenim Kraljevstvom.
Međutim, političke partije koje se protive samostalnosti odbacuju tu mogućnost, pozivajući se na čelnika Centralne banke Engleske koji je rekao da samostalnost Škotske nije sa tim kompatibilna. Pristalice samostalne Škotske tvrde da su to samo prazne pretnje i da je interes i samog UK da se sačuva monetarna unija.
Za razliku od drugih država koje su se poslednjih godina pridružile EU, svi evropski zakoni i propisi već se primenjuju u Škotskoj, tako da ne bi bilo razloga za razvlačenjem procesa priključenja, mada bi neke druge države EU koje imaju vlastite secesionističke pokrete - pre svega Španija i Belgija - mogle da blokiraju škotsko pristupanje Evropskoj uniji.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen kaže da će nezavisna Škotska morati da podnese zahtev za članstvo, koji bi morao da dobije podršku ostalih članica.
U slučaju da glasači odbiju nezavinost, tri ključna zastupnika ostanka u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva - konzervativci, laburisti i liberalne demokrate obećali su da će Škotska dobiti mnogo šira ovlašćenja.
Ona se pre svega odnose na odluke o porezima, upravljanju fondovima i ukupnim troškovima, mada bi to moglo da izazove domino efekat i traženje veće autonomije u čitavom Ujedinjenom Kraljevstvu. U tom smislu je potpredsednik britanske vlade Nik Kleg već pozvao na prenošenje dela ovlašćenja na regione.
