Све што сте желели да знате о шкотском референдуму
ПРАГ/БЕОГРАД - Гласачи у Шкотској одлучиће сутра о томе да ли ће остати део Уједињеног Краљевства или кренути путем независности.
Питање на сутрашњем референдуму гласи: "Да ли Шкотска треба да буде независна држава?", а Радио Слободна Европа на свом сајту анализира шта би значило судбоносно референдумско "да".
РФЕ подсећа да сутрашњи референдум није први. Шкотска је ступила у политичку унију са Енглеском и постала део Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске 1707. године након неуспелог покушаја да успостави своје колоније у централној Америци.
Настојања да се део суверенитета врати Единбургу јачала су током 20. века, тако да је 1979. одржан први референдум о деволуцији, односно преношењу дела овлашћења централне владе. Он је доживео неуспех
због малог одзива бирача, али је већ следеће гласање довело до оснивања шкотског парламента који је добио овлашћења у области здравства, образовања и локалне управе у више области.
Након убедљивог тријумфа просепаратистичке Шкотске националне партије на изборима 2011. године, владе Уједињеног Краљевства и Шкотске сагласиле су о одржавању референдума.
За учешће на референдуму кључни услов је стални боравак. То значи да право гласа имају сви британски, као и грађани других држава Европске уније који живе у Шкотској. Са друге стране, они који су рођени у Шкотској, али не живе ту, немају право да учествују на референдуму.
Шеснаестогодишњаци и седамнаестогодишњаци могу да се изјасне о шкотској самосталности упркос томе што се гласачко право у УК стиче са 18 година.
Нема прописане минималне излазности да би резултати били валидни. У сваком случају, очекује се да ће на гласање изаћи велики број људи. До 2. септембра када је истекао рок за регистрацију, пријавило се 97 одсто од 4,4 милиона људи са правом гласа што је рекорд.
Дакле, о победи одлучује проста већина гласова. Уколико резултат буде "да", независност Шкотске ће бити проглашена 24. марта 2016. године, након 18-месечних преговора током којих би се усагласили сви детаљи са Лондоном.
Датум није случајно изабран, јер су тог дана 1603. године краљевства Енглеска и Шкотска уједињена након што је шкотски краљ Џејмс ВИ Стјуарт наследио круну и преместио свој двор из Единбурга у Лондон.
Шкотска ће и у случају независности и даље имати краљицу јер је сутрашњи рефрендум изјашњавање о политичкој унији која је успостављена 1707, а не о заједничкој краљевини око које је постигнут договор читав век пре тога. То, како наводи РФЕ, не значи да независна Шкотска не би могла накнадно да одржи референдум о томе да ли ће остати монархија.
Неки стручњаци предлажу да би краљица могла да добије овлашћења да представља независну Шкотску, као што већ заступа неке друге државе попут Канаде или Аустралије.
Питање да ли ће Шкотска задржати фунту биће једно од кључних питања референдума. Заговорници независности Шкотске тврде да ће моћи да користе фунту, у најбољем случају да остану и у монетарној
унији са Уједињеним Краљевством.
Међутим, политичке партије које се противе самосталности одбацују ту могућност, позивајући се на челника Централне банке Енглеске који је рекао да самосталност Шкотске није са тим компатибилна. Присталице самосталне Шкотске тврде да су то само празне претње и да је интерес и самог УК да се сачува монетарна унија.
За разлику од других држава које су се последњих година придружиле ЕУ, сви европски закони и прописи већ се примењују у Шкотској, тако да не би било разлога за развлачењем процеса прикључења, мада би неке друге државе ЕУ које имају властите сецесионистичке покрете - пре свега Шпанија и Белгија - могле да блокирају шкотско приступање Европској унији.
Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен каже да ће независна Шкотска морати да поднесе захтев за чланство, који би морао да добије подршку осталих чланица.
У случају да гласачи одбију незавиност, три кључна заступника останка у саставу Уједињеног Краљевства - конзервативци, лабуристи и либералне демократе обећали су да ће Шкотска добити много шира овлашћења.
Она се пре свега односе на одлуке о порезима, управљању фондовима и укупним трошковима, мада би то могло да изазове домино ефекат и тражење веће аутономије у читавом Уједињеном Краљевству. У том смислу је потпредседник британске владе Ник Клег већ позвао на преношење дела овлашћења на регионе.
