Svedok Gaze: Dečak ispod ruševina
Fotograf agencije Rojters Ibrahim Abu Mustafa snimio je trenutak kada je desetogodišnji Mahmud al-Gol izvučen iz ruševina kuće u Gazi, za koju svedoci kažu da je uništena u vazdušnom udaru izraelskih snaga. Tom prilikom poginulo je devet članova porodice Al-Gol.
Mustafa je kasnije tražio dečaka i pronašao ga u bolnici, gde je napravio još nekoliko fotografija. Među poginulima su Al-Golov otac i jedan od braće blizanaca koji su rođeni pre nekoliko nedelja.
Ovo je priča Ibrahima Abu Mustafe:
"Bio sam u kući s kolegama i pratio situaciju u Rafahu, kada sam čuo dve velike eksplozije. Neko je viknuo: "Udar izraelskog F16!". Policijski izvori utvrdili su lokaciju incidenta i javili kako je meta udara bila kuća u vlasništvu porodice Al-Gol. Odmah sam otišao na lice mesta.
Kada sam vidio da kuća ima krov od azbesta, znao sam da će biti mnogo žrtava. Na licu mesta sam video kola hitne pomoći kako dolaze i odlaze dok su se ljudi skupljali. Prvo su uklonili telo starog čoveka, a potom su da počeli viču: "Deca u ruševinama!".
Požurio sam kako bih pokušao da slikam ovu decu. Kasnije sam saznao da je dečak na slici Mahmud al-Gol. Ima 10 godina.
Kao da gledam svoje dete
Devet Mahmudovih rođaka, uključujući porodicu njegovog ujaka, ubijeno je u udaru, a još sedam je ranjeno. On ima braću blizance koji su rođeni pre nekoliko nedelja, tokom rata, a jedan od njih je ubijen, dok je drugi lakše povređen.
Mahmudov otac i tri člana dečakove porodice su poginuli u udaru. Njegova majka i dvojica njegove braće su čudom preživela. Dete u crvenoj majici, koje se može vidjeti u ruševini do Mahmouda, jeste njegov ranjeni brat (boja majice se jedva vidi iznad Mahmudovog lica).
To što sam ih video ispod ruševina je najgore iskustvo u mom životu. Suze su mi tekle iz očiju dok sam slikao. Jedan od kolega poznaje Mahmudovu rodbinu, pa mi je pomogao da ga nađem nakon napada.
Jedva može da jede
Kada sam vidio Mahmuda u bolnici, nisam bio siguran da je to isti dečak kojeg sam slikao, premda njegovo lice više nije bilo prekriveno prašinom i krvlju. Morao sam još jednom da proverim sa lekarima i njegovom rodbinom u bolnici i tada su mi potvrdili da je reč o istom dečaku.
U istoj sobi nalazilo se još ranjene dece iz drugih porodica, čekajući da dobiju lekarsku pomoć. Žena pokrivenog lica koja se nalazi do Mahmuda na jednoj od fotografija je njegova tetka.
Mahmudov ujak je kazao kako je njegov nećak imao problema sa pamćenjem tokom prva dva dana u bolnici. Dok sam bio u sobi, dečak se žalio na bolove i sada treba lečenje, jer jedva može da govori ili jede. Ne može sam da hoda.
Primetio sam da Mahmudovi rođaci pokazuju mešovita osećanja – tugu i sreću. Tužni su zbog njegove porodice, a opet i sreći jer su neki i preživeli, prenosi Al Jazeera.
Od početka rata sam imao noćne more u nekoliko navrata. Tokom noći nakon incidenta sanjao sam kako ljudi uklanjaju tela dece ispod ruševina. Kada mislim o onome što se desilo, ne mogu a da ne vidim slike u kojima se moji sinovi nalaze ispod ruševina.
