Сведок Газе: Дечак испод рушевина
Фотограф агенције Ројтерс Ибрахим Абу Мустафа снимио је тренутак када је десетогодишњи Махмуд ал-Гол извучен из рушевина куће у Гази, за коју сведоци кажу да је уништена у ваздушном удару израелских снага. Том приликом погинуло је девет чланова породице Ал-Гол.
Мустафа је касније тражио дечака и пронашао га у болници, где је направио још неколико фотографија. Међу погинулима су Ал-Голов отац и један од браће близанаца који су рођени пре неколико недеља.
Ово је прича Ибрахима Абу Мустафе:
"Био сам у кући с колегама и пратио ситуацију у Рафаху, када сам чуо две велике експлозије. Неко је викнуо: "Удар израелског Ф16!". Полицијски извори утврдили су локацију инцидента и јавили како је мета удара била кућа у власништву породице Ал-Гол. Одмах сам отишао на лице места.
Када сам видио да кућа има кров од азбеста, знао сам да ће бити много жртава. На лицу места сам видео кола хитне помоћи како долазе и одлазе док су се људи скупљали. Прво су уклонили тело старог човека, а потом су да почели вичу: "Деца у рушевинама!".
Пожурио сам како бих покушао да сликам ову децу. Касније сам сазнао да је дечак на слици Махмуд ал-Гол. Има 10 година.
Као да гледам своје дете
Девет Махмудових рођака, укључујући породицу његовог ујака, убијено је у удару, а још седам је рањено. Он има браћу близанце који су рођени пре неколико недеља, током рата, а један од њих је убијен, док је други лакше повређен.
Махмудов отац и три члана дечакове породице су погинули у удару. Његова мајка и двојица његове браће су чудом преживела. Дете у црвеној мајици, које се може видјети у рушевини до Махмоуда, јесте његов рањени брат (боја мајице се једва види изнад Махмудовог лица).
То што сам их видео испод рушевина је најгоре искуство у мом животу. Сузе су ми текле из очију док сам сликао. Један од колега познаје Махмудову родбину, па ми је помогао да га нађем након напада.
Једва може да једе
Када сам видио Махмуда у болници, нисам био сигуран да је то исти дечак којег сам сликао, премда његово лице више није било прекривено прашином и крвљу. Морао сам још једном да проверим са лекарима и његовом родбином у болници и тада су ми потврдили да је реч о истом дечаку.
У истој соби налазило се још рањене деце из других породица, чекајући да добију лекарску помоћ. Жена покривеног лица која се налази до Махмуда на једној од фотографија је његова тетка.
Махмудов ујак је казао како је његов нећак имао проблема са памћењем током прва два дана у болници. Док сам био у соби, дечак се жалио на болове и сада треба лечење, јер једва може да говори или једе. Не може сам да хода.
Приметио сам да Махмудови рођаци показују мешовита осећања – тугу и срећу. Тужни су због његове породице, а опет и срећи јер су неки и преживели, преноси Ал Jazeera.
Од почетка рата сам имао ноћне море у неколико наврата. Током ноћи након инцидента сањао сам како људи уклањају тела деце испод рушевина. Када мислим о ономе што се десило, не могу а да не видим слике у којима се моји синови налазе испод рушевина.
