Svet će trošiti više energije za hlađenje nego za grejanje
Svet je suočen sa nezabeleženim rastom tražnje za klima uređajima i frižiderima, koji preti da pogazi obećanja i ciljeve u pogledu ograničavanja globalnog zagrevanja.
Procenjuje se da će svetska postrošnja struje zbog korišćenja klima uređaja porasti za 33 puta do 2100. godine, kao posledica rasta primanja u zemljama u razvoju i napretka urbanizacije.
Samo za rashlađivanje zgrada, Sjedinjene Američke Države potroše električnu energiju koja je jednaka potrošnji čitavog afričkog kontinenta za sve potrebe.
I Kina i Indiji povećavaju potrošnju, a do sredine veka ljudi će koristiti više energije za hlađenje nego za grejanje.
Budući da se protiv hladnoće i dalje borimo sagorevanjem fosilnih goriva, postoji opasnost da će doći do odbacivanja ciljeva o smanjenju emisije štetnih gasova koji bi trebalo da bude dogovoreni na međunarodnom samitu o klimatskim promenama u Parizu, u decembru.
"Kada razmišljaju o potrošnji energije, većina ljudi pomišlja na grejanje, rasvetu i transport, ali sve više i više će u tom smislu pomišljati na hlađenje. Potražnja za rashladnim uređajima već je ogromna i raste brzo, a mi je zadovoljavamo na isti način na koji to činimo već jedan vek. Ako ne promenimo način na koji to radimo, posledice će biti dramatične", kaže gostujući profesor na Univerzitetu u Birmingemu, Tobi Peters.
Veštačko rashlađivanje
Veštačko rashlađivanje je jedan od poslednjih fenomena, pri čemu se prvi klima uređaj u domaćinstvu pojavio 1914. godine, a prvi frižider 1930. godine.
Rashlađivanje je postepeno postalo deo života 21. veka, naročito u razvijenim zemljama, gde ljudi koriste klima uređaje za rashlađivanje domova, kancelarija i automobila.
Najveći deo hrane u razvijenom svetu je rashlađen ili smrznut, a isto tako je i sa lekovima, uključujući vakcine, gde je potreban frižider. Razne industrijske grane, poput čeličana i hemijske industrije, takođe su zavisne o hlađenju.
Na korišćenje klima uređaja u Mumbaju (Indiji) otpada 40 odsto ukupne potrošnje električne energije, a više od polovine letnje potrošnje struje u Saudijskoj Arabiji odlazi na korišćenje klima uređaja.
Čak i u Britaniji, skoro 20 odsto ukupne potrošnje struje otpada na korišćenje klima uređaja i frižidera.
U narednih 15 godina će, prema podacima Evropske unije, nivo energije potrošene za hlađenje zgrada širom Evrope verovatno porasti za 72 odsto, dok će nivo energije potrošene za njihovo grejanje pasti za 30 odsto.
Oko 87 odsto zgrada u SAD trenutno ima klima uređaje, a trendovi u zemljama u razvoju ukazuju da one ubrzano napreduju ka istom procentu.
