NOVI/STARI RAT: Nagorno-Karabah (VIDEO/FOTO)
Teritorija Nagorno-Karabaha danas je, u velikoj meri, još uvek predmet spora između Jermena i Azera. Ove dve dominantne nacije, počele su sukob oko budućnosti ove regije tokom 1988. godine, još za vreme Sovjetskog Saveza. Već tokom 1991. godine izbio je rat koji je trajao sve do 1994. godine, kada je Ruska Federacija uspešno izdejstvovala primirje. Od tada je bilo sporadičnih okršaja, koji nisu ozbiljnije narušavali primirije.
Međutim, na liniji razdvajanja Azerbejdžana i jermenske enklave Nagorno-Karabah ponovo je došlo do oružanog sukoba azerbejdžanskih i jermenskih oružanih snaga u kojem je prema prvim podacima ubijeno 9 azerbejdžanskih vojnika, a više od 5 ih je ranjeno, navela je pres služba Ministarstva odbrane Azerbejdžana.
Azerbejdžanski vojnici su navodno ubijeni "kada su naoružane jermenske grupe pokušale da uđu na teritoriju pod kontrolom azerbejdžanske vojske" u Agdamu, Terterskom okrugu. Prema istom izvoru, "pokušaj je osujećen nakon žestoke pucnjave, a neprijateljske jedinice su pretrpele teške gubitke i povukle se". "Nažalost, azerbejdžanske oružane snage su takođe pretrpele gubitke", navodi se u saopštenju.
Jermenija se nije oglasila o incidentu. Umesto toga, Ministarstvo odbrane Nagorno-Karabaha je, u odgovoru na objavu informacija od strane azerbejdžanskog Ministarstva odbrane o napadu, objavilo slike kao materijalne dokaze koji, prema vojsci u Karabahu, potvrđuju da je Azerbejdžan prvi pokrenuo napad.
`
Ministarstvo odbrane Nagorno-Karabaha je uoči drugog pokušaja napada na jermenske položaje u Karabahu navelo da su "ubijena dva jermenska vojnika". Portparol Ministarstva odbrane Jermenije, Artsrun Hovanisijan, rekao je za Radio Azautjun, "kako jermenska strana, za razliku od azerbejdžanske vojske, otvara vatru samo kao odgovor na neprijateljsku paljbu". "To nije nikakva vest, to je tako već 20 godina", rekao je Hovanisijan.
Azerbejdžansko Ministarstvo je informacije jermenske strane nazvalo "neopravdanima", iako je već u prvoj fazi napada izvestilo "kako je reč o najtežem sukobu od završetka rata između Azerbejdžana i Nagorno-Karabaha, koji je trajao od 1991. do 1994. godine. Odmah u prvom izveštaju se govorilo o smrti osam azerskih vojnika, koji su ubijeni od strane jermenske vojske u drugom napadu za redom u dva dana". Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane je navelo "da su vojnici ubijeni u trodnevnim borbama na raznim delovima linije razdvajanja oko Karabaha".
Azerbejdžanski mediji su potvrdili pogibiju svojih vojnika, a Ministarstvo obrane u Bakuu je u četvrtak saopštilo kako je u Stepanakertu ubijen još jedan njihov pripadnik snaga bezbednosti. Pripadnici vojske Nagorno-Karabaha tvrde suprotno i govore da je "neprijatelj pretrpeo brojne žrtve kao i da je na bojnom polju, u povlačenju, ostavio velike količine specijalnog naoružanja i opreme".
Jermenska vojska je potom objavila fotografije, koje navodno prikazuju deo tog oružja, uključujući bacače granata i radio. Voskanapat Info, službena stranica jermenske vojske, navodi da je u poslednja dva dana ubijeno najmanje 14 azerbejdžanskih vojnika, a da ih je 30 ranjeno.
Na pitanje "Jesu li Jermeni pretrpeli manje gubitke?", azerbejdžanski vojni analitičar Uzeir Jafarov je rekao "da su ratna pravila takva da napadač obično pretrpi više žrtava."
"Izgleda da su naši vojnici pokrenuli napad, ali su se našli u neprijateljskoj unakrsnoj vatri. Čak i osoba koja nema elementarno znanje o umeću ratovanja zna da napadačka strana trpi više gubitaka nego na suprotnoj strani ", napisao je azerski provladin list "Hakin", koji dodaje da se "rat vratio kući u Nagorno-Karabah".
Najnovije borbe su najozbiljnije kršenje primirja od kraja jermensko-azerbejdžanskog rata, koji je zaustavljen ruskim posredovanjem i primirjem iz 1994. godine. Sjedinjene Američke Države su navodno zabrinute i odmah su poslale svog glavnog pregovarača za Nagorno-Karabah, Džemsa Vorlika.
Ruski izvori navode "da je sukob posledica napada azerbejdžanske diverzantske grupe na Karabah i da je ubijeno 14 napadača".
"Azerbejdžanska strana je pokušala da prodre na različitim delovima linije razdvajanja, ali zahvaljujući budnosti jermenske vojske, pokušaj sabotaže nije uspeo i neprijatelj je potisnut. Članovi više diverzantskih grupa su pretrpeli gubitke, ostavljajući veliki broj oružja, komunikacione opreme i municije, ali su na ratištu takođe ostavili mrtve i ranjene", izjavio je za rusku agenciju izvor iz vojske Karabaha.
Istovremeno sa sukobima na ovom kriznom žarištu na južnim granicama Ruske Federacije, glavni grad Jermenije, Jerevan, bio je mesto protesta prozapadne i "liberalno-demokratske" partije "Nasleđe", čiji su lideri pokrenuli protestni marš protiv vlade "zbog poskupljenja električne energije od 10 odsto". Povorka je počela u blizini zgrade vlade i nastavila put kroz glavne ulice jermenske prestolnice, a protest je trebalo da se završi, slučajno ili ne, na Trgu Slobode u Jerevanu.
Protestanti su izvikivali slogane: "Nema pljačke!", "Zajedno protiv poskupljenja!", "Naša snaga leži u jedinstvu!", "Mi smo vlasnici naše zemlje!", "Mi moramo odlučivati!", "Slobodna i nezavisna Jermenija!" i tako dalje, a program partije navodi "kako je reč o stranci, ali i pokretu koji će objediniti sve demokratske snage u Jermeniji", prenosi Advans.
Valja podsetiti da je aktuelna jermenska vlada odustala od pridruživanja EU i odlučila se za ulazak u Evroazijsku ekonomsku uniju, odnosno, zajednicu s Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Jermenija je takođe i članica "Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti", bezbednosnog saveza na čelu sa Rusijom.
Azerbajdžan je generalno neutralan, ali takođe ključni saveznik Turske s kojom deli kulturne, etničke pa i jezičke veze, i jedan od prioriteta američkog Stejt Departmenta u jačanju američkog uticaja u tom delu sveta. Moguća eskalacija sukoba između Azerbejdžana, koji je blizu da postane američki vojni saveznik, i Jermenije, zaštićene od strane Rusije, bi de facto značilo i prikriveni američko-ruski rat.
Angažman Ankare u nekom budućem ratu vrlo brzo bi u sukob mogao da uvuče i celi NATO savez (prema čl. 5 Ugovora o NATO koji se odnosi na kolektivnu odbranu). Jačanjem vojnih veza s Azerbejdžanom i aktivnostima da se svrgne vlada u Jerevanu, SAD dodatno ugrožavaju ionako hladne odnose s Rusijom, opet u području koje je u etno-religijskom i geopolitičkom smislu podeljeno i u stalnom sukobu još od od raspada Sovjetskog Saveza.
Ovakvi slučajevi “konfrontacije” interesa SAD i Rusije postaju sve učestaliji i veoma podsećaju na period Hladnog rata kad su se interesi dve super sile lomili na leđima trećih zemalja. Setimo se samo ratova u Koreje i Vijetnamu. A danas, koplja se lome oko Sirije, Ukrajine i, sve izvesnije, Nagorno-Karabaha.