НОВИ/СТАРИ РАТ: Нагорно-Карабах (ВИДЕО/ФОТО)
Територија Нагорно-Карабаха данас је, у великој мери, још увек предмет спора између Јермена и Азера. Ове две доминантне нације, почеле су сукоб око будућности ове регије током 1988. године, још за време Совјетског Савеза. Већ током 1991. године избио је рат који је трајао све до 1994. године, када је Руска Федерација успешно издејствовала примирје. Од тада је било спорадичних окршаја, који нису озбиљније нарушавали примирије.
Међутим, на линији раздвајања Азербејџана и јерменске енклаве Нагорно-Карабах поново је дошло до оружаног сукоба азербејџанских и јерменских оружаних снага у којем је према првим подацима убијено 9 азербејџанских војника, а више од 5 их је рањено, навела је прес служба Министарства одбране Азербејџана.
Азербејџански војници су наводно убијени "када су наоружане јерменске групе покушале да уђу на територију под контролом азербејџанске војске" у Агдаму, Тертерском округу. Према истом извору, "покушај је осујећен након жестоке пуцњаве, а непријатељске јединице су претрпеле тешке губитке и повукле се". "Нажалост, азербејџанске оружане снаге су такође претрпеле губитке", наводи се у саопштењу.
Јерменија се није огласила о инциденту. Уместо тога, Министарство одбране Нагорно-Карабаха је, у одговору на објаву информација од стране азербејџанског Министарства одбране о нападу, објавило слике као материјалне доказе који, према војсци у Карабаху, потврђују да је Азербејџан први покренуо напад.
`
Министарство одбране Нагорно-Карабаха је уочи другог покушаја напада на јерменске положаје у Карабаху навело да су "убијена два јерменска војника". Портпарол Министарства одбране Јерменије, Артсрун Хованисијан, рекао је за Радио Азаутјун, "како јерменска страна, за разлику од азербејџанске војске, отвара ватру само као одговор на непријатељску паљбу". "То није никаква вест, то је тако већ 20 година", рекао је Хованисијан.
Азербејџанско Министарство је информације јерменске стране назвало "неоправданима", иако је већ у првој фази напада известило "како је реч о најтежем сукобу од завршетка рата између Азербејџана и Нагорно-Карабаха, који је трајао од 1991. до 1994. године. Одмах у првом извештају се говорило о смрти осам азерских војника, који су убијени од стране јерменске војске у другом нападу за редом у два дана". Азербејџанско Министарство одбране је навело "да су војници убијени у тродневним борбама на разним деловима линије раздвајања око Карабаха".
Азербејџански медији су потврдили погибију својих војника, а Министарство обране у Бакуу је у четвртак саопштило како је у Степанакерту убијен још један њихов припадник снага безбедности. Припадници војске Нагорно-Карабаха тврде супротно и говоре да је "непријатељ претрпео бројне жртве као и да је на бојном пољу, у повлачењу, оставио велике количине специјалног наоружања и опреме".
Јерменска војска је потом објавила фотографије, које наводно приказују део тог оружја, укључујући бацаче граната и радио. Восканапат Инфо, службена страница јерменске војске, наводи да је у последња два дана убијено најмање 14 азербејџанских војника, а да их је 30 рањено.
На питање "Јесу ли Јермени претрпели мање губитке?", азербејџански војни аналитичар Узеир Јафаров је рекао "да су ратна правила таква да нападач обично претрпи више жртава."
"Изгледа да су наши војници покренули напад, али су се нашли у непријатељској унакрсној ватри. Чак и особа која нема елементарно знање о умећу ратовања зна да нападачка страна трпи више губитака него на супротној страни ", написао је азерски провладин лист "Хакин", који додаје да се "рат вратио кући у Нагорно-Карабах".
Најновије борбе су најозбиљније кршење примирја од краја јерменско-азербејџанског рата, који је заустављен руским посредовањем и примирјем из 1994. године. Сједињене Америчке Државе су наводно забринуте и одмах су послале свог главног преговарача за Нагорно-Карабах, Џемса Ворлика.
Руски извори наводе "да је сукоб последица напада азербејџанске диверзантске групе на Карабах и да је убијено 14 нападача".
"Азербејџанска страна је покушала да продре на различитим деловима линије раздвајања, али захваљујући будности јерменске војске, покушај саботаже није успео и непријатељ је потиснут. Чланови више диверзантских група су претрпели губитке, остављајући велики број оружја, комуникационе опреме и муниције, али су на ратишту такође оставили мртве и рањене", изјавио је за руску агенцију извор из војске Карабаха.
Истовремено са сукобима на овом кризном жаришту на јужним границама Руске Федерације, главни град Јерменије, Јереван, био је место протеста прозападне и "либерално-демократске" партије "Наслеђе", чији су лидери покренули протестни марш против владе "због поскупљења електричне енергије од 10 одсто". Поворка је почела у близини зграде владе и наставила пут кроз главне улице јерменске престолнице, а протест је требало да се заврши, случајно или не, на Тргу Слободе у Јеревану.
Протестанти су извикивали слогане: "Нема пљачке!", "Заједно против поскупљења!", "Наша снага лежи у јединству!", "Ми смо власници наше земље!", "Ми морамо одлучивати!", "Слободна и независна Јерменија!" и тако даље, а програм партије наводи "како је реч о странци, али и покрету који ће објединити све демократске снаге у Јерменији", преноси Адванс.
Ваља подсетити да је актуелна јерменска влада одустала од придруживања ЕУ и одлучила се за улазак у Евроазијску економску унију, односно, заједницу с Русијом, Белорусијом и Казахстаном. Јерменија је такође и чланица "Организација уговора о колективној безбедности", безбедносног савеза на челу са Русијом.
Азербајџан је генерално неутралан, али такође кључни савезник Турске с којом дели културне, етничке па и језичке везе, и један од приоритета америчког Стејт Департмента у јачању америчког утицаја у том делу света. Могућа ескалација сукоба између Азербејџана, који је близу да постане амерички војни савезник, и Јерменије, заштићене од стране Русије, би де фацто значило и прикривени америчко-руски рат.
Ангажман Анкаре у неком будућем рату врло брзо би у сукоб могао да увуче и цели НАТО савез (према чл. 5 Уговора о НАТО који се односи на колективну одбрану). Јачањем војних веза с Азербејџаном и активностима да се свргне влада у Јеревану, САД додатно угрожавају ионако хладне односе с Русијом, опет у подручју које је у етно-религијском и геополитичком смислу подељено и у сталном сукобу још од од распада Совјетског Савеза.
Овакви случајеви “конфронтације” интереса САД и Русије постају све учесталији и веома подсећају на период Хладног рата кад су се интереси две супер силе ломили на леђима трећих земаља. Сетимо се само ратова у Кореје и Вијетнаму. А данас, копља се ломе око Сирије, Украјине и, све извесније, Нагорно-Карабаха.