TAKO NAS JE UČIO STARAC TADEJ: "Kad izgubiš nadu i pomoć ljudsku, potraži je od Boga i stići će otkuda se nisi nadao"
Starac Tadej je rođen u Petrovcu na Mlavi 19. oktobra 1914. godine kao nedonošče u porodici Štrbulović. Roditelji su mislili da neće preživeti i odmah su pozvali sveštenika kako ne bi preminuo nekršten. Međutim, odmah posle krštenja dete je progledalo, a roditelji su bili srećni jer je preživelo. Dali su mu ime Tomislav.
Rano je ostao bez majke i imao je teško i problematično detinjstvo. Kako je bio slabašan, nije mogao da se bavi zemljoradnjom, pa ga otac šalje za Beograd da uči krojački zanat. Ovde se i razboleo, a lekari su mu predviđali još pet godina života. Zbog toga odlazi u ruski manastir Miljkovo kod Svilajnca, da bi se potom 1935. godine u manastiru Gornjak zamonašio i dobio ime Tadej. Tu počinje njegov duhovni život, a nakon što je služio umnogim manastirima, od pećke Patrijaršije do Hilandara, ponovo u manastiru Gornjak je stekao čin arhimandrita.
Iako su mu dva puta predviđali ranu smrt, poživeo je punih 89 godina i upokojio se 13. aprila 2003. godine u Bačkoj Palanci.
Ostao je upamćen kao jedan od najvećih mudraca u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji je ostavio iza sebe pregršt misli. O njegovoj veličini govori i to da mu se povremeno ispovedao srpski patrijarh Pavle. Evo kako je govorio starac Tadej:
Kakvim se mislima bavimo - takav nam je život. Ako su nam misli mirne i tihe - eto nam mir. Ako su nam misli negativne - eto nam nemir.
Možemo imati na kugli zemaljskoj što god poželimo, a da nemamo mir i radost. A mir dolazi od Izvora Mira, od Gospoda.
Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide...
Svako dobro i svako zlo potiče od misli, jer smo mi misleni aparat.
Pokajanje je izmena života.
Kada izgubiš nadu i pomoć ljudsku, potraži je od Boga samog i dobićeš je otkuda se nisi nadao ni zamišljao.
Gospod zapoveda da volimo svoje neprijatelje, ne zbog njih, nego zbog nas samih.
Treba svima oprostiti od srca. Bez toga nema unutrašnjeg mira.
Nema nam mira ako misleno ratujemo sa roditeljima. Duhovi zlobe gledaju da se mi po svaku cenu ogrešimo o roditelje. Tada oni stiču vlast nad nama, a mi mislimo da je neko drugi kriv. Što dajemo, to nam se vraća.
Posle Gospoda nemamo veće dobro od svojih roditelja. Roditelji su oruđe u rukama Gospodnjim.
Sveti Oci kažu: "Sej ljubav, pa ćeš ljubav žnjeti. Sej mir, pa ćeš mir žnjeti."
Ljubav je najjače oružje koje postoji, nema te sile i tog oružja koje će moći protiv ljubavi da se bori, sve se tu ruši.
Bolje je trpeti uvredu, nego naneti uvredu. Ako pretrpimo uvredu, Gospod će nam dati snagu i mir. Ako ne pretrpimo uvredu, savest nam neće dati mira. Savest je Božanski sud.
Božija energija svuda deluje, a osobito u onim ljudima koji su se okrenuli ka Gospodu. Bog je Mir, Uteha i Radost svima. Zato vam želim mir i radost od Gospoda.
