ТАКО НАС ЈЕ УЧИО СТАРАЦ ТАДЕЈ: "Кад изгубиш наду и помоћ људску, потражи је од Бога и стићи ће откуда се ниси надао"
Старац Тадеј је рођен у Петровцу на Млави 19. октобра 1914. године као недоношче у породици Штрбуловић. Родитељи су мислили да неће преживети и одмах су позвали свештеника како не би преминуо некрштен. Међутим, одмах после крштења дете је прогледало, а родитељи су били срећни јер је преживело. Дали су му име Томислав.
Рано је остао без мајке и имао је тешко и проблематично детињство. Како је био слабашан, није могао да се бави земљорадњом, па га отац шаље за Београд да учи кројачки занат. Овде се и разболео, а лекари су му предвиђали још пет година живота. Због тога одлази у руски манастир Миљково код Свилајнца, да би се потом 1935. године у манастиру Горњак замонашио и добио име Тадеј. Ту почиње његов духовни живот, а након што је служио умногим манастирима, од пећке Патријаршије до Хиландара, поново у манастиру Горњак је стекао чин архимандрита.
Иако су му два пута предвиђали рану смрт, поживео је пуних 89 година и упокојио се 13. априла 2003. године у Бачкој Паланци.
Остао је упамћен као један од највећих мудраца у Српској православној цркви који је оставио иза себе прегршт мисли. О његовој величини говори и то да му се повремено исповедао српски патријарх Павле. Ево како је говорио старац Тадеј:
Каквим се мислима бавимо - такав нам је живот. Ако су нам мисли мирне и тихе - ето нам мир. Ако су нам мисли негативне - ето нам немир.
Можемо имати на кугли земаљској што год пожелимо, а да немамо мир и радост. А мир долази од Извора Мира, од Господа.
Не узимај превише на себе бриге овога света, већ чувај мир и живи са Богом. Нека иде како иде...
Свако добро и свако зло потиче од мисли, јер смо ми мислени апарат.
Покајање је измена живота.
Када изгубиш наду и помоћ људску, потражи је од Бога самог и добићеш је откуда се ниси надао ни замишљао.
Господ заповеда да волимо своје непријатеље, не због њих, него због нас самих.
Треба свима опростити од срца. Без тога нема унутрашњег мира.
Нема нам мира ако мислено ратујемо са родитељима. Духови злобе гледају да се ми по сваку цену огрешимо о родитеље. Тада они стичу власт над нама, а ми мислимо да је неко други крив. Што дајемо, то нам се враћа.
После Господа немамо веће добро од својих родитеља. Родитељи су оруђе у рукама Господњим.
Свети Оци кажу: "Сеј љубав, па ћеш љубав жњети. Сеј мир, па ћеш мир жњети."
Љубав је најјаче оружје које постоји, нема те силе и тог оружја које ће моћи против љубави да се бори, све се ту руши.
Боље је трпети увреду, него нанети увреду. Ако претрпимо увреду, Господ ће нам дати снагу и мир. Ако не претрпимо увреду, савест нам неће дати мира. Савест је Божански суд.
Божија енергија свуда делује, а особито у оним људима који су се окренули ка Господу. Бог је Мир, Утеха и Радост свима. Зато вам желим мир и радост од Господа.
