Tihe ubice – anoreksija i bulimija
Težeći ka idealnom izgledu i lepoti ljudi, a naročito devojke, znaju da odu i u krajnost.
Anoreksija i bulimija su bolesti modernog doba. I dok broj gojaznih u svetu sve više raste, srazmerno tome se povećava i broj obolelih od ove dve bolesti.
Anoreksija je izgladnjivanje u svrhu drastičnog gubljenja telesne mase.
Bulimija je drugi vid poremećaja ishrane ali sa istim ciljem kao i anoreksija. Osoba se prejeda, konzumirajući sve tipove hrane, a najčešće najnezdraviju, da bi potom, povraćanjem i uz pomoć najrazličitijih diuretika, unetu hranu izbacila iz organizma.
Kod nekih osoba, još u pubertetu, dolazi do nezadovoljstva izgledom i tada i počinju problemi. Najskloniji su oni koji u porodici imaju krutu i izrazito strogu figuru roditelja, naročito majke, koja u potpunosti želi da kontroliše život deteta. Naravno to nije jedini uticaj.
Emocionalni problemi, mediji i uticaj okoline ili ako nečiji posao zahteva određeni fizički izgled (fotomodeli, manekeni, sportisti, glumci...) takođe su faktori koji dovode do ovih bolesti. Kontrola unosa hrane zapravo počinje da predstavlja kontrolu sopstvenog života.
Nekada je veoma teško prepoznati da osoba ide ka anoreksiji ili bulimiji. Kod mlađih osoba, roditelji možda primete da njihovo dete preskače po neki obrok i da se oseća malaksalo, ali to pripisuju velikim obavezama u školi ili vannastavnim aktivnostima.
Međutim, i kada dostignu idealnu težinu, obolele osobe nastavljaju dalje sa izgladnjivanjem ili povraćanjem, postaju izuzetno mršave i, naravno, to više ne može da se sakrije. Tada počinju da se, na već postojeće, nadovezuju novi problemi. S obzirom na to da je okolina svesna sta se događa, prijatelji i porodica pokušavaju da utiču na obolelu osobu, ali ona konstantno negira postojanje bolesti. Svađe su sve učestalije, osoba se povlači u sebe i zapada u stanje depresije.
Neophodan je odlazak kod lekara jer je izlečenje moguće samo uz stručnu pomoć. U suprotnom, ova bolest može dovesti i do smrtnog ishoda.
Podrška porodice, u procesu izlečenja, od izuzetnog je značaja. Potrebno je redovno posećivanje psihijatra i potpuna kontrola ishrane uz korišćenje određenih lekova.
