Тихе убице – анорексија и булимија

Анорексија и булимија су болести модерног доба. И док број гојазних у свету све више расте, сразмерно томе се повећава и број оболелих од ове две болести.

Анорексија је   изгладњивање   у сврху драстичног губљења телесне масе.

Булимија је други вид поремећаја исхране али са истим циљем као и анорексија. Особа се   преједа  , конзумирајући све типове хране, а најчешће најнездравију, да би потом, повраћањем и уз помоћ најразличитијих диуретика, унету храну избацила из организма.

Код неких особа, још у пубертету, долази до   незадовољства   изгледом  и тада  и почињу проблеми. Најсклонији су они који у породици имају круту и изразито строгу фигуру родитеља, нарочито мајке, која у потпуности жели да контролише живот детета. Наравно то није једини утицај.

 Емоционални пробле ми, медији и утицај  околине или ако нечији посао захтева одређени физички изглед (фотомодели, манекени, спортисти, глумци...) такође су фактори који доводе до ових болести. Контрола уноса хране заправо почиње да представља контролу сопственог живота.

Некада је веома тешко препознати да особа иде ка анорексији или булимији. Код млађих особа, родитељи можда примете да њихово дете  прескаче  по неки оброк и да се осећа малаксало, али то приписују великим обавезама у школи или vannastavnim активностима. 

Међутим, и када достигну идеалну тежину, оболеле особе настављају даље са изгладњивањем или повраћањем, постају изузетно мршаве и, наравно, то више не може да се сакрије. Тада почињу да се, на већ постојеће, надовезују нови проблеми. С обзиром на то да је околина свесна ста се догађа, пријатељи и породица покушавају да утичу на оболелу особу, али она константно негира постојање болести. Свађе су све учесталије, особа се повлачи у себе и запада у стање депресије.

Неопходан је одлазак код лекара јер је излечење могуће само уз стручну помоћ. У супротном, ова болест може довести и до смртног исхода.

Подршка породице, у процесу излечења, од изузетног је значаја. Потребно је редовно посећивање психијатра и потпуна контрола исхране уз коришћење одређених лекова.