Да ли ДЕЦА треба да ПОСТЕ? Свети оци упозоравају на ПРОБЛЕМ у нашој култури - ево када малишани могу да се ПРИЧЕСТЕ и шта смеју да ЈЕДУ

Пост је једна од најважнијих пракси у хришћанском свету коју верници примењују како би очистили целокупно биће од телесних и душевних страсти и били у могућности да се путем светог Причешћа сједине са Исусом и обезбеде спасење. Како је данас почео Божићни пост многе вернике занима да ли и деца треба да посте.

Како су деца невина бића која не познају грехе, страсти и навике, које се постом смирују и због којих је пост од Бога заповеђен, те зато она не морају и не треба да посте као и одрасли хришћани.

Црквени канони не прописују како деца треба да посте, па то зависи од навика и схватања њихових родитеља. Уколико деца одрастају у породици у којој се православне вредности поштују и сам пост ће доћи као природна ствар. Међутим, важно је да сами родитељи покажу мудрост и не огреше се о своје дете које је још увек у развоју. Ево шта оци саветују.

Неки кажу да деца не треба да посте средом и петком и у дане четири вишедневна поста све до своје треће или седме године живота. Други говоре да деца могу бити разрешена тих посних дана само на бели мрс (млеко, јаја, сир). Шта је од овога исправно и да ли деца треба да посте као и одрасли хришћани?

- Да бисмо одговорили на ово питање важно је разрешити дилему до које године је дете дете. Свима је познато да дечје доба има више фаза развоја. Оно је најпре – одојче. Затим долази рано детињство (од 2. до 3. године), па је дете предшколског узраста, затим је ђак – основац, па тако даље, до дечаштва и пубертета. За неке родитеље њихово дете је "дете" све док не одслужи војску, па и касније. Очигледно, не може се на све ове фазе "детињства" применити исти принцип у погледу поста, каже епископ Атанасије

Постоји још и додатни проблем у нашој култури који се може сажети у речи "мајкино дете". Наиме, неки родитељи желе своју децу да "заштите" што је дуже могуће, те и пост (веома погрешно тумачење) сматрају непотребним за децу. Постоји и сасвим друга перспектива, где ће родитељи наметнути малишану од раног детињства строги пост (као што и сами држе). И један и други случај је неповољан за одрастање детета и погубан за његов духовни живот.

Епископ упозорава и да је можда чак и ризичније наметати детету наметати пост, јер то у одраслом добу може изазвати одбојност.

- С друге пак стране, ко се из малена не навикне ни мало да пости и не схвати разлику међу данима, тај ће се тешко икада у животу привикнути на пост и приморати себе на уздржање, што је исто тако погубно. Избећи обе ове крајности је заиста права уметност, каже он.

Отац Душан истиче да је најважније да деца почну да посте тек када сама схвате разлику између посне и мрсне хране и шта у глобалу пост значи:

- Деца треба да посте од оног узраста када могу да схвате разлику између посне и мрсне хране, када су у могућности да приме и разумеју потребу поста и зашто треба да постимо. Ако се у кући посте сви постови, среда и петак, онда ће се дете једноставно укључити у породични јеловник, разуме се уз одређену дозу млечних производа, који су неопходни у дечјој исхрани. Кад почне у школу, онда ће за њега важити оне Христове речи: 'Једите што вам се изнесе' (Лука 10, 8), каже он и додаје:

- Код куће ће се уклапати у посну трпезу, опет онако како је за дететово узрастање и развијање неопходно. Што се поста пред причешће тиче и ту треба водити добро рачуна о дечијој могућности схватања поста, да му се нешто не намеће, а оно још није свесно зашто то треба чинити. У сваком случају детету не наметати пост на води, већ блажи пост, на уљу и у трајању у коме ће дете то радо прихватати, уз непрекидно родитељско објашњавање. Тај пост може бити три до шест дана, а режим поста ће најбоље прописати мајка.