TRAMP ILI HILARI: Ima li Srbija svog "omiljenog" kandidata?
Trka za novog predsednika SAD prati se sa neizvesnošću u celom svetu, a posebno je interesantna narodima na Balkanu.
A zašto i ne bi kada se od raspada komunizma 90-ih pa na ovamo upravo ova zemlja najviše mešala u odnose na Balkanu, neretko ostavljajući za sobom krvav trag i osećaj napravde.
Za Srbiju je ovo pitanje posebno važno, jer je na "tronu Amerike" izvestan povratak porodice koja se o Srbima najviše ogrešila. Govorimo je naravno o povratku porodice Klinton, s tom što bi umesto "divljeg Bila" dobili Hilari, koja je muževljevu politiku na Balkanu svesrdno pomagala i podržavala - kao Prva dama i kao Državni sekretar u prvom mandatu predsednika Barak Obame.
TRAMP POZIVA NA UJEDINJENJE: Stanite iza mene, pobediću Hilari
Trka za Belu kuću
Prema poslednjim rezultatima, republikanac Donald Tramp razbio je konkurenciju i stoji kao jedini kandidat koji s pravo i delegatima da osvoji rapublikansku nominaciju za predsednika, iako ga mnogi u partiji ne podnose i teže da to spreče.
Ova MAPA je dokaz da će Arktik biti sledeće veliko svetsko RATIŠTE!
Sa druge strane, u borbi za demokratsku nominaciju Klintonova vodi, ali joj je odmah za petama liberal Berni Sonders, koji se ne predaje. Nedavna pobeda u Zapadnoj Virdžiniji daje mu nadu da može da se izjednači sa Hilari i osvoji potreban broj delegata za nominaciju.
No, kako je pred njim težak put, jer mora da pobedi u narednih pet država da bi osvojio potrebne delegate, pretpostavimo da će na kraju bitku voditi Donald Tramp i Hilari Klinton. U tom slučaju, ko bi od njih bio najbolji izbor za Srbiju?
Niko! Iako deluje da je Tramp logičan izbor, sa kontroverznim biznismenom i ksenofobom nikad se ne zna. Ako oseti da mu pada popularnost, sigurno se ne bi libio da američku vojnu snagu upotrebi nad malima kako bi skrenuo pažnju. A Balkan je uvek bio plodno tle za skretanje pažnje sa problema, pogledajte samo primer Bila Klintona.
Sa druge strane, svi znamo ko je Hilari, koji lobi daje najviše para za njenu kampanju i koje stavove ima prema Srbima, ratovima u bivšoj Jugoslaviji i jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.
Jedno je sigurno, spoljna politika SAD čvrsto je utemeljena i od nje se teško odstupa bez obzira na to ko sedi u Beloj kući. Kada je reč o Balkanu, ta politika je definisana još od 1992. godine i od tada se dosledno sprovodi. Jedina razlika je u tome što joj neki predsednik pridaje više pažnje, a drugi manje.
