ТРАМП ИЛИ ХИЛАРИ: Има ли Србија свог "омиљеног" кандидата?
Трка за новог председника САД прати се са неизвесношћу у целом свету, а посебно је интересантна народима на Балкану.
А зашто и не би када се од распада комунизма 90-их па на овамо управо ова земља највише мешала у односе на Балкану, неретко остављајући за собом крвав траг и осећај направде.
За Србију је ово питање посебно важно, јер је на "трону Америке" известан повратак породице која се о Србима највише огрешила. Говоримо је наравно о повратку породице Клинтон, с том што би уместо "дивљег Била" добили Хилари, која је мужевљеву политику на Балкану свесрдно помагала и подржавала - као Прва дама и као Државни секретар у првом мандату председника Барак Обаме.
ТРАМП ПОЗИВА НА УЈЕДИЊЕЊЕ: Станите иза мене, победићу Хилари
Трка за Белу кућу
Према последњим резултатима, републиканац Доналд Трамп разбио је конкуренцију и стоји као једини кандидат који с право и делегатима да освоји рапубликанску номинацију за председника, иако га многи у партији не подносе и теже да то спрече.
Ова МАПА је доказ да ће Арктик бити следеће велико светско РАТИШТЕ!
Са друге стране, у борби за демократску номинацију Клинтонова води, али јој је одмах за петама либерал Берни Сондерс, који се не предаје. Недавна победа у Западној Вирџинији даје му наду да може да се изједначи са Хилари и освоји потребан број делегата за номинацију.
Но, како је пред њим тежак пут, јер мора да победи у наредних пет држава да би освојио потребне делегате, претпоставимо да ће на крају битку водити Доналд Трамп и Хилари Клинтон. У том случају, ко би од њих био најбољи избор за Србију?
Нико! Иако делује да је Трамп логичан избор, са контроверзним бизнисменом и ксенофобом никад се не зна. Ако осети да му пада популарност, сигурно се не би либио да америчку војну снагу употреби над малима како би скренуо пажњу. А Балкан је увек био плодно тле за скретање пажње са проблема, погледајте само пример Била Клинтона.
Са друге стране, сви знамо ко је Хилари, који лоби даје највише пара за њену кампању и које ставове има према Србима, ратовима у бившој Југославији и једнострано проглашеној независности Косова.
Једно је сигурно, спољна политика САД чврсто је утемељена и од ње се тешко одступа без обзира на то ко седи у Белој кући. Када је реч о Балкану, та политика је дефинисана још од 1992. године и од тада се доследно спроводи. Једина разлика је у томе што јој неки председник придаје више пажње, а други мање.
